„Što više Milo i DPS govore o NATO-u i Evropskoj uniji, sve je jasnije da nemaju rešenja za loše stanje u ekonomiji, rešenja za nova radna mesta, privatizaciju, korupciju. Ne dozvolite da nas podeli i prevari kao što to radi godinama! 16. oktobra, građani Crne Gore moraju odlučiti: Mi ili ON! DA RADI CRNA GORA, ili nastavak vladavine Mila i njegove lopovske družine! Mi ili ON!“
Tom porukom, koju izgovara glas Nebojše Medojevića, završava se predizborni TV spot crnogorskog Demokratskog fronta — koalicije koju čine Nova srpska demokratija Andrije Mandića, Medojevićev Pokret za promjene i Demokratska narodna partija Milana Kneževića.
Iz Nikšića na Đukanovića
DF u izbornu kampanju kreće u ponedeljak u 18.30 časova, skupom na platou ispred Sabornog hrama u Nikšiću.
U pomenutom promotivnom političkom spotu, radnici u nekoj crnogorskoj fabrici skandiraju: „Hoćemo poslove, hoćemo poslove!“; poslovođa/direktor i sekretarica ih obrlate pričom da će samo ulazak u NATO obezbediti plate i radnička prava; radnici se podele na dve grupe — pristalice i protivnike NATO-a — i počinje opšta makljaža.
Da bi, kako kažu, sprečili da takav scenario postane i realnost, tim DF će se u kampanji fokusirati na, kako se navodi, razotkrivanje činjenice da je Milo Đukanović Crnu Goru doveo do ivice ekonomskog kolapsa i da pričom o ulasku u NATO samo želi da skrene pažnju naroda s ekonomskih problema.
Demokratski front, dakle, nastavlja politiku bez kompromisa: nisu hteli u institucije u kojima je Milo Đukanović; nisu hteli u Vladu izbornog poverenja, jasno su zaoštrili politički diskurs.
Sada govore: „Ili Mi, ili On“.
Krivokapićev vakuum
Uoči izbora, Đukanović je pozvao crnogorsku opoziciju da se priključi Vladi izbornog poverenja.
Od političke trojke koja je u tu Vladu ušla — a koju su činili Demos Miodraga Lekića, URA Žarka Rakčevića i SDP Ranka Krivokapića — formirana je „predizborna trojka“, ali bez Krivokapića i SDP-a.
Umesto njih, tu je sada Socijalistička narodna partija Srđana Milića, a Krivokapić je ostao „ni na nebu ni na zemlji“ — nije (više) u koaliciji sa Đukanovićem, nije u opozicionim savezima, a veliko je pitanje šta uopšte može da uradi kako bi (opet) ušao (bar) u Parlament.
Jedna opcija koja je pred liderom SDP-a jeste da opet uđe sa Milom na listu, ali bi to bila vrsta samosakaćenja, jer bi morao da pristane na bukvalno sve Đukanovićeve uslove.
Druga opcija je da ga spoljni faktor „pogura“, pa da, ipak, u savezu sa DPS-om nešto dobije.
Treća opcija pred Krivokapićem jeste da ide samostalno na izbore i da tako računa na deo glasova građanske i NATO opcije, ali i onih koji će možda biti razočarani što Žarko Rakčević i URA idu u savez sa SNP-om i Demosom, koji nisu za NATO.
Interesna trojka
Što se tiče najnovijeg predizbornog saveza — između Lekića, Milića i Rakčevića — izgleda da je tu u pitanju čist „brak iz interesa“ — što ličnog, što uskopartijskog, što (možda i) spoljnog.
Lekić i njegov Demos su, naime, izlaskom iz Demokratskog fronta, birajući da uđu u Vladu izbornog poverenja i na taj način pokušaju da nešto promene, samo pokazali da u suštini nisu uspeli da urade ništa konstruktivno — i trenutno su „ni tamo, ni ’vamo“.
Rakčević, u suštini, sa URA samostalno nema šta da traži na izborima, pa mu i ideološki nesrodna koalicija mnogo znači.
SNP Srđana Milića, iako je stranka sa najboljom infrastrukturom u toj koaliciji, i sa možda drugom po snazi infrastrukturom u državi, veoma je oslabljen deljenjem partije, ali i nedostatkom jasnog programa, pa verovatno smatra da će u koaliciji biti jači nego samostalno.
Zapadno kontrolisanje Crne Gore
Dakle, trojici lidera se učinilo (ili su im možda rejting agencije tako sugerisale) da bi udruženi mogli da ostvare kakav-takav rezultat.
Lekić, Milić i Rakčević kažu da planiraju da osvoje 21 poslanički mandat, ali to su, za sada, samo planovi. Međutim, čini se da ta trojka nije nesklona ni postizbornom ulasku u Vladu, pa makar to bila i vlast deljena sa Đukanovićem.
To im je, možda, kao opciju sugerisao i neko spolja, jer bi tako oni bili faktor koji ne dozvoljava Milu da bude previše jak, ali da (ipak) bude na vlasti, sa polugama koje ne bi dozvolile promenu NATO kursa Crne Gore.
Sve, dakle, ukazuje na to da će taj novi savez biti „rezervna opozicija“ Mila Đukanovića.
Nezahvalno je to stoprocentno tvrditi, ali svi njihovi potezi upućuju na takav zaključak.
