List ističe, pozivajući se na nezvanične informacije, da je do sada deportovano više od 30 arapskih državljana, kojima je zabranjen ulaz u BiH zbog povezanosti sa DAEŠ-om i drugim radikalnim islamističkim grupama, prenosi RTRS.
Većina Arapa na mobilnom telefonu ima pesme DAEŠ-a, navodi „Večernji list“.
Najviše Arapa je iz Kuvajta, oko 14.000, te Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, a najveći problem je što niko ne zna ko ulazi i izlazi iz BiH, te koliki je broj Arapa koji su pokupovali nekretnine.
Izvesno je da sve masovnija prodaja zemljišta firmama i licima iz arapskih zemalja za BiH može da predstavlja ozbiljan dugoročni problem, a nejasno poreklo novca kojim se to čini postalo je predmet zanimanja policijskih i obaveštajnih agencija u BiH.
S obzirom na to da državljani arapskih zemalja nemaju mogućnost direktne kupovine nekretnina u BiH, tu zakonsku prepreku uspeli su da reše tako što to u njihovo ime čine firme ili advokatske kancelarije koje raspolažu milionima evra.
Direktor Službe za poslove sa strancima BiH Slobodan Ujić potvrdio je da je u BiH registrovano 108 firmi uz čije posredstvo Arapi kupuju zemljište u BiH. Kuvajćani vode 71 firmu, Libijci 13, Sirijci 10 firmi, a državljani Katara dve firme.
„Našli smo puno fiktivnih firmi“, istakao je Ujić za „Večernji list“, pojašnjavajući da je 99 odsto firmi koje trguju nekretninama registrovano sa osnivačkim kapitalom od 2.000 konvertibilnih maraka, a u međuvremenu su kupile zemljište ili zgrade u vrednosti od po 600.000 ili 700.000 KM.
Prema njegovim rečima, problem je postao toliko ozbiljan da su se u provere uključili i Agencija za istrage i zaštitu BiH i Obaveštajno-bezbednosna agencija.
U tekstu „Večernjeg lista“ piše da, „šetajući Baščaršijom imate osećaj kao da ste u saudijskom Rijadu ili u bilo kojoj zalivskoj zemlji u kojoj se sprovodi strogi šerijatski zakon“, kao i da gotovo sve Arapkinje nose burku ili nikab.
Trgovci i ugostitelji svoje radnje prilagođavaju Arapima tako što su cenovnici i oglasi često štampani na arapskom jeziku, restorani na izlozima naglašavaju posluživanje halal hrane, a u kafićima, osim onih čiji su vlasnici Srbi i Hrvati, više se ne toči alkohol.
Gotovo svi parkovi u Sarajevu, koji su pre bili omiljena mesta zaljubljenih, dece i starijih lica, danas su postali arapska odmarališta u kojima arapske porodice borave čitav dan odmarajući se, ručaju i klanjaju.
Poznavanje arapskog jezika u Sarajevu danas je vrednije od zlata i on bi uskoro mogao da postane službeni jezik u BiH, piše list.
