Neki tvrde da je to dobro za turizam i sveukupni razvoj zemlje, a drugi su zabrinuti zbog arapske kupovine zemljišta, navodi „Dojče vele“.
Kuvajćanin Abdul Medžid u Bosni i Hercegovini se oseća „vrlo ugodno“.
„Došao sam ovde kao turista. Ovo je veoma lepa zemlja i ljudi su veoma dobri. Uživam u bosanskoj klimi i bosanskim planinama, rekama i jezerima“, kaže Abdul Medžid.
Bedr el Šemri je iz Haila, grada u Saudijskoj Arabiji. Za razliku od Abdula Medžida, El Šemri razmišlja i o kupovini zemljišta u BiH.
Na pitanje zašto, odgovara vrlo konkretno:
„Pogledajte ovo zelenilo, ove planine koje nas okružuju. Sve ove reke, jezera… Klima je ovde tako osvežavajuća, a u Saudijskoj Arabiji je veoma vruće.“
„Dojče vele“ navodi da su sa Abdulom i Bedrom razgovarali u sarajevskom naselju Ilidži gde su ulice, ali i centralna gradska područja ovog leta preplavljeni gostima iz arapskih zemalja.
„Sarajevo je i 2016. godine glavna destinacija arapskih turista u BiH, gosti iz arapskih zemalja uočljiviji su od drugih turista, njihove žene su odevene u burke, ilidžanske kafane i restorani puni su arapskih turista, a cenovnici i oglasi često su štampani i na arapskom jeziku“, navodi list.
Lokalni biznis potpuno je prilagođen novoj vrsti potražnje.
U kafanama koje računaju na arapske turiste više nema alkoholnih pića, uprkos negodovanju lokalnih ljubitelja „dobre kapljice“. Arapske porodice rado se odmaraju i na travi ilidžanskih parkova, gde se mnogi i klanjaju.
Lokalno stanovništvo ima podeljena mišljenja o arapskim turistima.
„Ako se bosanski musliman ne klanja na livadi u parku, ne vidim zašto bi to bilo dozvoljeno bilo kojem Arapinu. Ti ljudi otvaraju firme, ali ne zapošljavaju, već kupuju ono najvrednije što imamo, našu zemlju, gde grade elitna naselja samo za sebe, izolovana od običnog puka. Od svega toga mi imamo samo kratkoročnu finansijsku korist. Naši vlastodršci ne brinu o budućnosti“, prenosi „Dojče vele“ reči jednog Sarajlije koji je želeo da ostane anoniman.
Prema zakonima u Bosni i Hercegovini, strani državljani mogu da kupe nekretninu u BiH ako u toj zemlji imaju registrovanu firmu, pa su takve firme u Sarajevu počele da niču „kao pečurke posle kiše“.
„Nismo protiv Arapa! Drago nam je što turisti dolaze, ali Arapi su specifični. Donose pare, ali ne poštuju propise. U BiH je sve više siromaštva, a za Arape se prave apartmani, njima se naši opštinski čelnici klanjaju dopuštajući im i ono što lokalnom stanovništvu inače nije dozvoljeno“, kaže neimenovani stanovnik Ilidže za „Dojče vele“, prenosi Tanjug.
Cene nekretnina u BiH rastu, a vlasnici zemlje u okolini Sarajeva zadovoljno trljaju ruke.
Poslednjih dana meseca avgusta velika medijska prašina podigla se oko prodaje zemljišta, navodno u vodozaštitnoj zoni na Vrelu Bosne, popularnom sarajevskom izletištu i omiljenoj arapskoj destinaciji. Opština je na toj lokaciji Kuvajćanima prodala oko 580 kvadratnih metara zemljišta, po ceni od 75 maraka po kvadratnom metru.
Kako je reč o lokaciji u neposrednoj blizini vodozaštitne zone, odakle se vodom snabdevaju stanovnici Sarajeva, reagovala su brojna ekološka udruženja, upozoravajući da bi bilo kakva gradnja na spornoj lokaciji mogla dovesti do novih poremećaja u snabdevanju Sarajeva vodom.
Zemlju u Sarajevu i drugim gradovima BiH najviše kupuju Kuvajćani, te državljani Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina i Saudijske Arabije.
Nije trebalo dugo vremena pa da priča o Arapima u BiH dobije i političku dimenziju, piše nemački list.
Kako navodi „Dojče vele“, nacionalistički krugovi u Republici Srpskoj tvrde da je na delu svojevrsna „islamizacija“ Sarajeva i Federacije BiH, ukazujući na reči predsednika RS Milorada Dodika da je reč o „političkom projektu“ koji za cilj ima promenu etničke slike BiH.
Arapi su, u međuvremenu, prema nezvaničnim informacijama, počeli da kupuju i zemlju u Republici Srpskoj.
U mesecu julu 2016. godine Kanton Sarajevo posetilo je oko 45.000 turista. Od tog broja, najviše stranih turista bilo je iz Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Kuvajta i Hrvatske, navodi „Dojče vele“.
