Oni koji stoje iza takve politike SAD smatraju da ničeg ne bi bilo da je Vašington reagovao brže i odlučnije, kao i da prema njihovom mišljenju problem ne leži u tome što Amerika započinje nove ratove, već što Amerika ne započinje dovoljno novih ratova, kaže Bendou.
On u svom članku za „Nešenel interest“ navodi i da takav pristup američkih političara proizilazi iz toga da oni smatraju da je Vašington sposoban da reši sve svetske probleme.
„Da su oni uspeli da realizuju te fenomenalne strategije terorizma ne bi bilo, DAEŠ bi bio poražen, Rusija bi postala poslušna zemlja, operacija u Iraku bi bila uspešna, Libija bi bila ujedinjena, baš kao i Sirija, dok bi Kina bila pristojnija. Nažalost, iskustvo pokazuje da takve strategije nisu realne“, piše on.
Istovremeno, Vašington i dalje veruje u ispravnost vojnih intervencija bez obzira na to kakve posledice one sa sobom nose, ističe Bendou.
Na taj način, objašnjava on, rat u Iraku je postao katalizator sveopšteg religijskog rata koji je rezultirao smrću stotina hiljada Iračana, ali i hrišćana u toj zemlji, kao i širenjem Al Kaide, a samim tim i DAEŠ-a.
Neuspehe u Siriji Berdou objašnjava time što je na vlasti opstao predsednik Bašar el Asad.
„Da su uspeli da ga svrgnu i postave sirijskog Tomasa Džefersona ili Džordža Vašingtona, DAEŠ se nikada ne bi pojavio. Međutim, o religijskom ratu u toj zemlji nema ni reči, iako se baš to dogodilo u Iraku nakon što je uklonjen Sadam Husein. Svrgavanje Asada bi samo rezultiralo novom borbom za vlašću“, zaključuje on.
