Realno gledajući, rat koji vode teroristi jeste rat za dominaciju naroda, i jedna vrsta ekonomskog rata, ali i vrsta verskog rata jer su egzekutori terorističkih napada jasno deklarisani bojovnici Islamske države ili drugih radikalnih islamskih grupa koje naginju ka terorizmu, rekao je za Sputnjik direktor pi-ar agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević.
Reagujući na zločin u crkvi u blizini Ruana, kada su islamski teroristi ubili sveštenika, francuski premijer je to ocenio kao pokušaj izazivanja verskog rata. Istoga dana papa je ocenio da napadi, uključujući ubistvo sveštenika, pokazuju da je svet u ratu, ali ne verskom, već u ratu za dominaciju naroda i za ekonomske interese.
Rat za ekonomsku, nacionalnu, ali i versku dominaciju
Na pitanje koja mu je od te dve ocene prihvatljivija, Milivojević napominje da papa stvari gleda na sveobuhvatniji način. Njegovi izvori informacija su, svakako, dovoljno dobri. To, kao i njegovo poznanje onoga što jesu najdominantnije svetske religije i ono što je istorija Rimokatoličke crkve, daje mu za pravo da iznese ocenu kakvu je dao, smatra on.
Milivojević, takođe, podseća da je papa i čovek poznat po toleranciji, ne samo verskoj već pravoj ljudskoj. On vrlo verovatno želi da predupredi moguće sukobe, preventivno da smanji potencijalne tenzije do kojih može da dođe između pripadnika crkve na čijem je čelu i islama, jer je na Zapadu pre svega reč o toj vrsti direktne konfrontacije, zaključuje Milivojević.
On ne spori da pripadnici islamskih terorista nikako nisu zanemarili ekonomsku komponentu pošto su prvo ovladali resursima poput naftovoda koji su im omogućili sigurne izvore prihoda. Ali naš poznati marketinški stručnjak podseća da su upravo prve velike vojne intervencije Zapada na tom području takođe imale isti taj ekonomski interes — ovladavanje velikim naftonosnim poljima, kontrolu eksploatacije i distribucije nafte po svetu.
Zapad je prvi počeo
Počelo je sa intervencijama osamdesetih godina kada su Amerikanci i NATO počeli da se mešaju u sukobe na Bliskom istoku, u rat Iraka i Irana, pa sve do ovih najsvežijih.
„Imamo jednu istu sliku, vrstu stereotipa. Imamo stabilne islamske države u Severnoj Africi, na Bliskom i Srednjem istoku, koje možda imaju manjak demokratije ako smatrate da je demokratija višak slobodne reči. Ali su one imale višak socijalne pravde, za razliku od nekih drugih zemalja moderne demokratije koje imaju njen manjak“, kaže Milivojević.
On je podsetio na Libiju, Irak, Siriju koje su, kako napominje, bile apsolutno uređene, gde nije bilo siromašnih, gde su skoro svi živeli pristojno, jedna vrsta države socijalne pravde.
I onda se u liku Vašingtona ili NATO-a pojavio neki deus eks mahina, sila koja rešava problem „manjka demokratije“, a sve pod paskom lažnih optužbi, objašnjava Milivojević. Da su one o Sadamu Huseinu i njegovom hemijskom oružju lažne pokazalo se sada tačnim u slučaju nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, kaže on. Setili su se, dodaje, i da predsednik Libije Moamer el Gadafi nije demokrata samo mesec dana pošto je pomagao predizborne kampanje predsedničkih kandidata na izborima Francuske, Italije. I onda smo, napominje, od uređenih, stabilnih zemalja dobili milione izbeglica.
„Kao proizvod svega toga dobili smo jedno neobuzdano čudo, dosad neviđeno u istoriji, koje se zove Islamska država, klasična teroristička država“, kaže Milivojević za Sputnjik.
Tačno je, dodaje on, da DAEŠ ima ekonomske resurse i trudi se da ekonomski promišlja koliko može, ako ostavimo po strani ono što njegove vođe rade kao navodni borci za zaštitu islama.
„Ovi ratovi su i počeli tako što se neko sa Zapada dosetio da bi kontrola nafte i drugih prirodnih bogatstava sa Srednjeg i Bliskog istoka, kao i iz Severne Afrike, mogla drugačije da se uredi, po volji, želji i uzusima najmoćnijih zemalja Zapada koji i čine okosnicu NATO-a“, zaključio je Milivojević.
