Dok se u Francuskoj vodi užarena polemika o zabrani burki i burkinija, kupaćih kostima saglasnih islamskom pogledu na svet, koja je dodatno raspaljena sudskim zabranama tih zabrana, šef tamošnje obaveštajne službe Patrik Kalver javno upozorava da se njegova zemlja nalazi na ivici građanskog rata između domaćih desničarskim ekstremista i pridošlica muslimanske veroispovesti.
U Nemačkoj, Vlada Angele Merkel građanima daje zvanično uputstvo da naprave lične zalihe vode i hrane zbog mogućih terorističkih napada, podrška desničarskoj Alternativi za Nemačku raste uporedo sa porastom antiislamskih sentimenata, a istovremeno ankete među nemačkim Turcima pokazuju da ih gotovo polovina stavlja islamsko, šerijatsko pravo iznad zakona zemlje u kojoj žive.
Aktuelnu raspravu o zabrani burki i burkinija dr Miloš Ković, docent na Odeljenju za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, vidi kao još jednu u nizu kojima se „pažnja javnosti skreće sa ključnih tema”.
„Mnogo je važnija činjenica da Francuska bombarduje muslimanske zemlje i da je NATO koristi upravo na onaj način koji je De Gol želeo da izbegne. Suština je, dakle, u pitanju gde je izvor sukoba, a to niko ne sme da spomene izuzev Marin le Pen. Ne isključujem opasnost od islamskog terorizma, ali gde je tu odgovornost francuske države? Čitajte ’Mond‘, ’Figaro‘— ozbiljne rasprave o francuskoj spoljnoj politici i njenoj odgovornosti za sve ovo što se dešava nigde nema u toj politički korektnoj javnosti“, kaže Ković.
„Smatram da te zabrane nisu loše, iako su muslimani u pravu kada pitaju zašto su dozvoljene potpuno obnažene starlete, a nisu dozvoljene žene pokrivene od glave do pete, jer pokazuju da Francuska počinje da uviđa problem, problem koji je nastao njihovim pokušajem da naprave multikulturno društvo koje je u suštini nemoguće, zbog potpuno različitih pogleda na svet. Islamski pogled na svet je, naime, takav da obavezno podrazumeva formiranje društva na islamskim principima, što naprosto nije moguće u jednoj sekularnoj državi“, kaže Miroljub Jevtić, redovni profesor Fakulteta političkih nauka.
On ističe da su do sada Francuzi neprestano popuštali zahtevima muslimana u ime nekakvih građanskih prava, iako su oni predstavljali udar na samu suštinu francuske republike.
„Nekompatibilne su vrednosti Francuske buržoaske revolucije sa islamskim poretkom, jer islam po definiciji predstavlja jedinstvo vere i države.“
Priliv migranata i džihadistički teroristički napadi u Evropi uticali su na rast popularnosti stranaka koje se protive daljoj liberalnoj politici prijema migranata i upornim pokušajima stvaranja multikulturnih društava američkog tipa u Zapadnoj Evropi, od Marin le Pen u Francuskoj, preko Alternative za Nemačku, do Gerta Vildersa u Holandiji, koji najavljuje da će u slučaju svoje izborne pobede početkom sledeće godine — ankete pokazuju da je Vilders u vođstvu — zatvoriti džamije i islamske verske škole u toj zemlji.
Uspon tih stranaka Miloš Ković vidi i kao otpor islamskom džihadizmu, ali i kao otpor liberalnim krstašima.
„Liberalizam zapadnog tipa poprima krstaške forme, bez obzira na lepe reči kojima je zaodeven, i to ljudi počinju da primećuju. Umorni su od laži i političke korektnosti, i gube poverenje u te takozvane liberalne elite. Reč je o svetskom fenomenu, čiji je zajednički imenitelj otpor tom pokušaju da se vlada svetom, a taj pokušaj jeste u svojoj osnovi krstaški, on jeste povezan sa kolonijalno-imperijalističkim iskustvom tih zemalja, bez obzira na liberalnu retoriku iz koje je Bog isključen“, objašnjava Ković.
Što se pak Nemačke tiče, u kojoj islamofobija raste (nedavne ankete pokazuju da preko 40 odsto ispitanika smatra da muslimanima treba zabraniti nastanjivanje u Nemačkoj, da 60 odsto njih misli da islamu nema mesta u toj zemlji, a čak 80 odsto anketiranih je stava da vlasti ne treba da budu velikodušne u odobravanju azila migrantima), ona za istoričara Miloša Kovića predstavlja „proizvod srednjoevropskog katolicizma“.
„Nemački pogled na svet, bez obzira na sva preumljenja tokom 20. veka, jeste više tradicionalistički u odnosu na anglosaksonski pogled na svet.“
Imajući to u vidu, utoliko je interesantnije istraživanje sprovedeno među nemačkim Turcima koje, kao što rekosmo, pokazuje da skoro njih 50 odsto šerijatsko pravo smatra važnijim od zakona Nemačke, a čak 32 odsto ih navodi kako žudi za načinom života kakav je bio u vreme proroka Muhameda.
„Takvi rezultati ne predstavljaju iznenađenje“, kaže prof. Jevtić, objašnjavajući da se islam kao religija sprovodi kroz islamske zakone.
„Islam ne operiše pojmom nacije, za muslimane je nacionalna pripadnost od sekundarnog značaja u odnosu na versku pripadnost.“
Kao i Miroljub Jevtić, i Miloš Ković je mišljenja da brzu i mirnu asimilaciju muslimana u evropska društva ne treba očekivati.
„Vrlo rano su Evropljani, zapadni hrišćani, uočili da je jako teško kolonizovati muslimane. I kada su hvatali robove u Africi i prevozili ih u Ameriku, izbegavali su Afrikance sa istočne obale, muslimane, jer su vrlo brzo shvatili da su nepokorni“, ističe Ković.
On smatra da je dalja radikalizacija prilika veoma izgledna.
„Zapadna Evropa je sada ušla u jedna veoma ozbiljan sukob sa muslimanskim svetom. I nešto mora da se promeni u Evropi da bi mogla da se reši ta jednačina. Islam ima svoje dimenzije i istoriju, ali i Evropljani moraju da razmisle šta je učinjeno u njihovo ime, šta su oni učinili muslimanima, da bi moglo da se pronađe rešenje. Dok se to ne dogodi, ono što može da se očekuje u doglednoj budućnosti jeste dalja radikalizacija sukoba, jer nasilje zemalja NATO-a nad muslimanskim svetom mora da dovede do njihovog odgovora“, zaključuje istoričar.
