Cipras je naveo da budžetski višak Nemačke, sa jedne strane, i nastavak rekordne nezaposlenosti na jugu Evrope, sa druge strane, nisu prihvatljivi.
„Ne može Berlin da bude neka vrsta evropske štedionice i da beleži budžetski višak, dok je jug Evrope pogođen rekordnom nezaposlenošću“, istakao je Cipras u razgovoru za atinski list „Rilnjuz“.
„Ako se tako nastavi, videćemo još neugodnih rezultata referenduma i izbora u Evropi“, rekao je Cipras.
Prema njegovim rečima, dogma štednje je dovela Evropu na „ivicu raspada“.
Cipras je pozvao severne zemlje-članice EU da pruže finansijsku pomoć problematičnom jugu u borbi protiv nezaposlenosti.
Grčki premijer je ponovio poziv Nemačkoj za isplatu ratne odštete za vreme nacističke okupacije.
„To je pitanje časti za državu. Grčka neće povući svoje zahteve“, istakao je Cipras, prenela je „Hina“.
Vlada Grčke traži između 269 i 332 milijarde evra za štetu koju je Nemačka uzrokovala tokom Drugog svetskog rata. To uključuje materijalnu štetu i odštetu za ratne zločine, kao i zajmove koje je Grčka pod prisilom morala da odobri Trećem Rajhu, a koji nikada nisu vraćeni.
Pitanje ratne reparacije snažno je obnovljeno 2010. godine kada je Grčka potonula u dužničku krizu i bila primorana da zatraži spasonosne zajmove od Evropske unije u kojoj Nemačka obavlja ulogu strogog poverioca.
Vlada Nemačke odbija da otvori to pitanje i tvrdi da je ono politički i pravno rešeno u procesu ponovnog ujedinjenja Nemačke.