U Crnoj Gori ništa novo. Kako za Sputnjik svedoči višegodišnji poznavalac političke klime u toj državi novinarka „Vijesti“ Mila Radulović, aktuelno je ono što je bilo aktuelno i proletos, i prošle, i pretprošle godine — izbornog poverenja nema.
Kombinatorika zbog ličnog ćara
Čitava priča, dodaje Radulovićeva, otvorena ulaskom dela takozvane građanske opozicije u Vladu izbornog poverenja, sad se zatvara na čudan način jer je jedna članica (URA) napustila Vladu, a dve (SDP i Demos) su ostale. Očekivalo se da će te tri partije nastupiti zajedno u predizbornoj koaliciji, međutim, lider Demosa Miodrag Lekić procenio je da to nije dobitna kombinacija i otpočeo je pregovore sa Socijalističkom narodnom partijom. Druge dve partije čekaju Lekićevu odluku ili će u suprotnom biti prinuđene da nastupe same na izborima.
„Neformalno, Demos, odnosno Lekić, ne žele sa SDP-om Ranka Krivokapića zato što je ta partija više od decenije bila u vlasti sa DPS-om i smatraju da to nije dobra poruka građanima kojima se poručuje da oni žele smenu vlasti Mila Đukanovića. Sa druge strane Demos nema ništa protiv saveza sa URA, ali misli da nije dobro da idu samo te dve partije i da bi trebalo da se i SNP nađe u tom savezu“, determiniše trenutnu situaciju na političkom polju Crne Gore Mila Radulović.
Sa SNP-om, pojašnjava dalje ona, postoji loše iskustvo još od pregovora o ulasku u Vladu izbornog poverenja, jer SNP u pregovorima ispostavlja poprilično visoke zahteve. Naime, suočena sa problemima prethodnih godina i odlaskom dela uglednih aktivista i poslanika, SNP ima veoma loš rejting i očekuje da bi u koaliciji mogla da osvoji mnogo više mandata nego što bi to uradila samostalnim nastupom.
Veoma je mala šansa za zajednički nastup čitave opozicije, jer je Miodrag Lekić napustio Demokratski front, pa, kako svedoči Radulovićeva, vlada atmosfera nepoverenja, što bi rekli političke mržnje između DF-a i Lekića. Takođe SDP i URA su zagovornici NATO-a, Demos pak nije preveliki ljubitelj članstva Crne Gore u NATO-u, kao ni SNP, pa je teško pomiriti političke programe.
Izbornog poverenja nema, a kad će ne znamo
„Sa druge strane, svaka partija gleda svoje uskostranačke interese, odnosno koliko bi svaka od njih mogla dobiti poslanika. Ne vidim, niti su oni to pokazali u nastupima, niti se to iz bilo čega može zaključiti, da zaista zagovaraju smenu vlasti DPS-a, iako formalno u izjavama to pominje svaki od tih stranačkih lidera i funkcionera“, kategorična je Radulovićeva.
Izbornog poverenja nema jer, prema rečima Mile Radulović, postoje raznorazne zvanične i poluzvanične informacije da je centralni birački spisak u užasnom stanju, da tu ima puno ljudi koji nemaju pravo glasa, da ima dosta upisanih preminulih osoba…
„MUP sada predvodi opozicioni ministar Goran Danilović, koji je obećao da će sve srediti. Nabavljen je i aparat koji bi trebalo da poređenjem baze podataka dokumenata građana prečisti birački spisak, ali je pitanje šta će od toga biti jer Danilović u MUP-u ima opstrukcije od strane službenika kojima, izgleda, sa strane rukovodi DPS“, precizira Radulovićeva.
Priča se, dodaje ona, sve što se priča i prethodnih godina — da poštenih izbora biti neće. Međutim, nema nikakvih dokaza da će se išta promeniti i da će opozicija uspeti da dokaže koliko je zaista glasova pokradeno.
„Postoji još jedan problem — rascepkanost opozicije. Ukoliko sve partije nastupe samostalno, a izgleda da će se to i desiti izuzev DF-a, zbog razlivanja glasova Milov DPS bi dva mandata mogao da dobije takoreći gratis i mimo onoga što građani budu glasali za njega, jer nema pandan u vidu jedinstvenog opozicionog fronta“, zaključuje Radulovićeva.
