Paradoks za paradoksom; tako bismo, u najkraćem, mogli da opišemo političke prilike u zemljama bivše Jugoslavije. U Makedoniji, parlament je otkazao već zakazane izbore na koje se prijavila samo jedna (vladajuća) partija; Hrvatskoj preti mogućnost od raspisivanja drugih izbora za godinu dana, a u Crnoj Gori je parlament izglasao rekonstrukciju vlade bez prisustva predlagača.
Iako su razni kurioziteti zabeleženi u političkoj praksi zemalja nastalih na nasleđu SFRJ, odsustvo predlagača u parlamentu u momentu kada treba da obrazloži izbor novih ministara, još se nije desio, sve dok crnogorski premijer Milo Đukanović, uvređen skandiranjem opozicionih poslanika, nije napustio zasedanje Skupštine Crne Gore.
Ipak, poslanici su izglasali rekonstruisanu vladu „izbornog poverenja“, kako ju je nazvao predsednik parlamenta Ranko Krivokapić, koji je na istoj sednici smenjen sa dužnosti. Crnogorska vlada osvežena je Miodragom Vujovićem kao potpredsednikom i Milenkom Popovićem, Raškom Konjevićem, Goranom Danilovićem i Borisom Marićem na mestima ministara poljoprivrede, finansija, unutrašnjih poslova i rada i socijalnog staranja.
Rasplet u režiji NATO ambasada
Ministri, za koje su, pored vladajuće DPS glasale i njihove partijske kolege iz opozicionih partija, nisu dobili podršku najšireg opozicionog bloka, Demokratskog fronta (DF). Jedan od lidera DF, Andrija Mandić, kaže da se u Skupštini Crne Gore desio rasplet situacije koju su režirale ambasade vodećih NATO država, a glavni „izvođač radova“ bio je premijer Milo Đukanović.
„Juče smo, na veoma čudan način, dobili rekonstrukciju Đukanovićeve vlade, gde su nekolike opozicione stranke delegirale svoje predstavnike. Đukanović je uspeo da tu operaciju, iza koje stoji samo šest opozicionih poslanika, predstavi kao izbor ’vlade izbornog poverenja‘. Dakle, rekonstrukciju je pokušao da podigne na mnogo veći nivo i da na taj način odgovori, navodno pozitivno, na zahteve koje su imali ljudi koji su prethodnih meseci protestovali u Podgorici, da se formira prava prelazna vlada, a koja nema nikakve veze sa ovom vladom, koja će simulirati prelaznu vladu“, kaže Mandić.
Politička kriza u Crnoj Gori je, prema Mandićevim rečima „veća nego što je bila juče, a juče je bila veća nego što je bila prekjuče“.
„Crna Gora je, sa velikim konfliktnim potencijalom, sa nestabilnošću koja se uočava na svakom koraku, zarobljeno društvo od strane premijera Đukanovića, ljudi iz organizovanog kriminala, a sve se to, pod dirigentskom palicom vodećih NATO zemalja, pokušava predstaviti kao normalan demokratski proces“, kategoričan je Mandić.
Ovako rekonstruisana vlada ne može biti garant fer i demokratskih izbora, kaže Mandić, jer novi ministri ne mogu da kontrolišu najvažnije punktove vlasti koji služe za krađu izbora.
„Nemoguće je jedan oboleli sistem poput DPS-a, podešen za krađu izbora, sa nekolikih tačaka zaustaviti u njegovoj osnovnoj delatnosti. DPS, od svog osnivanja, pa do danas, krade izbore. DPS nije mogao da kontroliše ni njihov koalicioni partner, SDP, koja je po dubini imala oko dve hiljade ljudi u državnoj administraciji, a sada će nekoliko ministara i oko 200 ljudi koji će ući u neke upravne odbore uspeti da je iskontrolišu“, objašnjava Mandić.
Za Mandića je „vlada izbornog poverenja“ simuliranje predloga Demokratskog fronta da se formira prelazna vlada na bazi koministara, gde DPS ne bi mogao da nadglasava ministre iz opozicije.
Različiti motivi aktera
Za docenta beogradskog Fakulteta političkih nauka Miloša Bešića vrlo je važno kako se nova vlada naziva. Dok je dojučerašnji predsednik crnogorskog parlamenta vladu nazvao „vladom izbornog poverenja“, za DPS ona je vlada kontinuiteta koja je rekonstruisana. Za deo opozicije koji je ušao u vladu ona ima cilj da obezbedi fer i poštene izbore.
„Imali smo nesvakidašnju, nespecifičnu, mogu reći i čudnu situaciju u kojoj je uslovljavanjem jedne partije, Pozitivne Crne Gore, došlo do sporazuma koji je kasnio u odnosu na ono što je bila inicijalna ideja i koji je praćen dugim procesom pregovaranja, nakon čega je dobijen ovaj ishod“, kaže Bešić.
Dok vlada ne bude bila konstituisana nećemo moći da znamo njene domete, zato što, prema Bešićevim rečima, postoje različiti motivi aktera koji čine novu crnogorsku vladu. Opozicioni akteri, prema Bešićevom mišljenju, ulazak u vladu doživljavaju kao priliku za razgradnju sistema koji je DPS ustanovio 1990, a ne kao priliku za izgradnju izbornog poverenja.
Takođe, još uvek se ne znaju politički motivi opozicionih partija koje su ušle u vladu. Ne zna se hoće li novoformirana trojka, SDP, URA i Demos, na izbore ići u koaliciji ili zasebno, a posebnu dinamiku crnogorskom političkom životu daje činjenica da je parlamentarna većina, kako Bešić kaže, provizorna, jer se vlada sastoji od većinskog DPS i opozicije.
„Kada se u Skupštini bude odlučivalo, većina će uvek biti na granici, mislim da će u toj situaciji, kao i do sada, Pozitivna Crna Gora, sa malim brojem poslanika, odlučivati o vrlo bitnim političkim procesima koji će se dešavati do izbora“, zaključuje Bešić.
