Projekat će omogućiti nosaču rakete da lansira objekat na visinu od 10 do 15 kilometara, navodi „Rosijska gazeta“ pozivajući se na internet portal „Novosti VPK“.
Inženjeri koji rade na projektu objasnili su da će ta ideja uštedeti značajnu snagu za pokretanje raketnih motora, pošto će raditi u visoko naelektrisanoj atmosferi i stoga troškovi goriva neće morati da prevaziđu otpor vazduha.
Osim toga, upotreba teretnog aviona kao vazdušne luke omogućiće pilotima da odaberu najpovoljniju polaznu tačku za lansiranje. Na primer, što je avion bliže ekvatoru to će se više goriva uštedeti.
Treba napomenuti da su takvi projekti razvijani još u Sovjetskom Savezu. Na primer, u programu „Spirala“ upotrebljavana je letelica za višekratno korišćenje koja je mogla da ubrza do odgovarajuće visine i supersonične brzine.
Ministarstvo odbrane bilo je veoma zainteresovano za taj projekat, jer se, u stvari, radilo o stvaranju orbitalnog bombardera koji bi mogao da leti na visini koja bi mu pružila zaštitu od otkrivanja i raketnog napada sa kopna.
Iako je program prekinut, njegovi elementi mogli bi da uđu u projekat „Energija buran“. Spejs-šatl „Buran“ izveo je svoj prvi bespilotni let 15. novembra 1988, ali je 1992. godine program konačno obustavljen.