Zoran Žuža, službenik za informisanje u Parlamentu BiH, tužio je američkom sudu bivšeg i sadašnjeg visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna i Valentina Incka, kao i sam OHR, jer mu je odlukom visokog predstavnika oduzeto pravo na rad, zbog podrške ratnim zločinima. Budući da je njegov američki kolega prethodno na sudu dobio sličan spor protiv Incka, taj presedan po američkom običajnom pravu može da pomogne Žuži da i on ospori imunitet visokog predstavnika.
Protiv Žuže i još 58 ljudi koji su ostali bez posla zbog ove odluke visokog predstavnika nikad nije vođen sudski proces pred bilo kojim sudom u BiH. Proces pred američkim sudom je u toku, a Žuža za Sputnjik kaže da se na ovaj korak odlučio iz dva razloga: da dokaže svoju nevinost, kao i to da OHR nema imunitet da na tako drastičan način krši ljudska prava u BiH.
On navodi primer dvojice njegovih kolega koji su se obratili Ustavnom sudu BiH zbog ove odluke OHR-a i dobili presudu u svoju korist, ali nisu uspeli da je realizuju jer je OHR stavio zabranu na odluku suda.
„U tom smislu je licemerno kada danas slušam iz OHR-a da je odluka Ustavnog suda BiH o Danu državnosti Republike Srpske neprikosnovena. Jer, eto, pokazalo se da se u slučaju mojih kolega OHR stavio iznad odluke Ustavnog suda BiH“, kaže Žuža.
Takav postupak ali i tužba američkom sudu službenika OHR-a, koji je dobio otkaz u ovoj organizaciji bez adekvatne osnove, navele su ga da odluči da OHR i visokog predstavnika tuži američkom sudu, jer se Sud za ljudska prava u Strazburu proglasio nenadležnim za ovaj slučaj, iako je po osnovu kršenja ljudskih prava našao za shodno da presuđuje po apelaciji dvojice bosanskih državljana romskog i jevrejskog porekla, koju su se tom sudu obratili jer im nije omogućeno da budu birani na poziciju člana Predsedništva BiH.
„Činjenica da je službenik OHR-a tužio ovu organizaciju pred američkim sudom dala mi je tračak nade, jer je sud u Americi u tom predmetu dao prve naznake da je moguće oboriti imunitet OHR-a i visokog predstavnika pred tim sudom. Prihvatanje same tužbe, i održani proces dokazali su da ova organizacija ne uživa imunitet pred američkim pravosuđem“, navodi naš sagovornik.
Pojedini delovi tog slučaja, iako sud nije presudio u korist službenika OHR-a, kaže naš sagovornik, jasno su pokazali da OHR nije institucija i da nema imunitet pred američkim sudom.
„Sama činjenica da je taj slučaj prihvaćen, da se dugo sudilo, kao što je i u mom slučaju — evo duže od dve godine, jasno pokazuje da je moguće tužiti OHR i visoke predstavnike pred američkim sudom. Ja sam to uradio. Jedna grupa američkih advokata pokazala je interes da se bavi tim slučajem, ja sam ih zamolio da mi pomognu, i moja tužba je upućena, deset godina posle moje smene. Dakle, 30. juna 2014. godine je moja tužba predata Osnovnom sudu u Vašingtonu. Proces i da dalje traje. U prvoj sudskoj instanci pred osnovnim sudom, sud je tražio mišljenje, a na tome je OHR insistirao, i predsednika Amerike i predsednika američkog Kongresa. Kongres se oglasio, predsednik Amerike nije, ali jedan deo američke javnosti je i te kako upoznat sa ovim slučajem a odjeci tog slučaja su i te kako prisutni u BiH, posebno među službenicima OHR-a“, ističe naš sagovornik.
On objašnjava da se njegov slučaj trenutno nalazi na drugom stepenu, kao i da ne može mnogo toga da otkriva, ali navodi sledeću činjenicu:
„Nedavno sam od takozvanog Veća trojice ili Apelacionog veća američkog suda obavešten da ’nije jasan imunitet koji OHR crpi pred američkim sudovima‘. Očigledno je da oni hoće taj slučaj da ispitaju i da ga neće olako tretirati. Ukoliko oborim tu priču o imunitetu pred američkim sudom, uslediće moja tužba za kršenje ljudskih prava, čime će zapravo i započeti suđenje. Naravno, ja sam podneo i odštetni zahtev, jer sedam godina golgote koju sam prošao i ja koju su prošli svi oni koji su smenjivani po odluci visokog predstavnika — ne postoji način da se to nadoknadi“.
On kaže da je OHR organizacija koja ne postoji nigde na svetu i da veruje da su ovakvi slučajevi zabeleženi samo u vreme inkvizicije, ali čak je i ona ljudima dozvoljavala da izađu pred sud pre nego što im presudi — „a OHR nama nije dao ni takvu priliku“. Žuža objašnjava da želi da njegova tužba uspe zbog svih onih kojima su prekršena ljudska prava, ali i zbog toga da institucija kao što je OHR prestane da postoji ne više samo u Bosni već nigde na svetu.
