Mesec dana ostalo je od prvih direktnih izbora za predsednika jedne stranke u stranačkoj istoriji Srbije. U trku za predsednika Demokratske stranke uključilo se četiri kandidata — aktuelni predsednik stranke Bojan Pajtić, bivši srpski ambasador u Crnoj Gori Zoran Lutovac, bivši ministar odbrane i visoki stranački funkcioner Dragan Šutanovac i jedno skoro sasvim novo lice — bivši ministar energetike u prelaznoj Vladi Srbije Srboljub Antić.
Od opozicije do vlasti, od vlasti (skoro) do propasti
Demokratska stranka je, otkako je njen rad obnovljen, prešla dug put — od stranke intelektualaca i bogatijeg sloja stanovnika do masovne partije koja je bila pokretač demokratskih promena 2000. godine. Iako nikada nije bila najjača opoziciona stranka tokom devedesetih godina, DS je uspela da postane jezgro saveza koji je oborio sa vlasti Slobodana Miloševića.
Demokratska stranka je, ne računajući kratak period, sve vreme bila na vlasti posle 5. oktobra 2000. Ako nije imala parlamentarnu većinu, njen lider bio je predsednik Srbije, a u njenim rukama bile su poluge najvažnije lokalne vlasti u zemlji — vlast u Beogradu. Do poslednjih izbora, DS je držala vlast i u Vojvodini.
Iako se i ranije nalazila u krizi (najteža je bila ona kada je između 1997. i 2000. godine, zbog odluke o bojkotu izbora, bila vanparlamentarna stranka), iako se i ranije cepala (najteži udarac bio je kada se grupa okupljena oko Vojislava Koštunice izdvojila osnivajući DSS, kada je gro članstva napustio stranku), DS se nikada nije našla u situaciji u kakvoj se našla posle prošlih izbora, kada je jedva prešla cenzus.
Od izbora za predsednika stranke, zakazanih za 24. septembar, zavisi mnogo toga. Svi kandidati za predsednika svesni su ozbiljnosti situacije i svi bi želeli da reformišu stranku. Pitanje je kako. Zato smo i razgovarali sa kandidatima. Nažalost Bojan Pajtić, aktuelni lider DS, ostao je nedostupan za redakciju Sputnjika.
Kako stranku izvući iz krize
Zoran Lutovac je bivši (i prvi) srpski ambasador u Crnoj Gori. Član je stranke od njenog osnivanja. Njegovu kandidaturu za predsednika podržavaju istaknuti intelektualci i bivše diplomate. Na poslednjem okupljanju koje nazvano „Druženje bez cenzure“ bili su prisutni, kako nekadašnji visoki stranački i državni funkcioneri poput Gorice Mojović, Gordane Matković i Ivana Vujačića, tako i nezavisni intelektualci i novinari, poput profesorke ETF Srbijanke Turajlić, bivšeg sudije Ustavnog suda Srbije Zorana Ivoševića i ekonomiste Borisa Begovića.
DS treba da predvodi promene na bolje u Srbiji, treba da bude uzor, kako onima koji su joj bliski, tako i onima čija su programski i ideološki pogledi različiti, objašnjava Lutovac svoju programsku platformu.
Da bi DS izašla iz krize u kojoj se nalazi potrebna je kadrovska obnova stranke, nastavlja on, što podrazumeva ljude koji su, uprkos svemu, ostali u stranci, onima koji su iz različitih razloga skrajnuti iz stranke i pružanje šanse mladima.
„Vratiti intelektualce u DS. Njih je najteže pridobiti i teško ih je očuvati, jer oni postavljaju nezgodna pitanja, skloni su samokritici. Mnogi od njih napustili su stranku smatrajući da ona nije ispunila sve što se od nje očekivalo. DS je učinila ključne stvari za preporod Srbije, ali od nje se očekuje mnogo više. Očekuje se upravo ono što je propustila, a to je da napravi takav politički sistem, gde su institucije stabilne i gde ništa ne zavisi od jednog čoveka“, kaže Lutovac.
Uz Bojana Pajtića, bivši srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac slovi za najiskusnijeg stranačkog vuka. On je, za sada, i jedini koji je zvanično podneo kandidaturu, prikupivši dovoljan broj potpisa članova. Svoju biračku bazu očigledno ima među širokim slojevima stranačkih članova.
Prema njegovim rečima, dva uslova su potrebna kako bi se DS vratila na nivo pre nego što je upala u krizu. Reforma stranke koja predviđa da se politika spusti do nivoa lokalnih odbora, a ne da se vodi samo u centralnim organima, jeste jedan od njih. Sa druge strane, trebalo bi jasnije da se profiliše stranački program, koji na poslednjim izborima nije prezentovan na najbolji način, smatra on.
„On se tiče gorućih problema u kojima žive građani Srbije, od reforme poreskog sistema, zdravstva, pravosuđa, obrazovanja… To su stvari koje DS ima u svom programu, a koje, nažalost, nisu na adekvatan način ponuđene. To sve treba da bude kristalno jasno građanima Srbije kako bi naša stranka dobila poverenje“, objašnjava Šutanovac.
Srboljub Antić je skoro potpuno novo lice na političkoj sceni Srbije. Iako je član DS, kao i Dragan Šutanovac, postao 1996. godine, Antić, osim u periodu funkcionisanja prelazne vlade u Srbiji, nakon događaja od 5. oktobra do izbora u zimu 2001. godine, nije učestvovao u političkom životu. Deceniju je proveo radeći u MMF-u.
Antić je podršku zadobio među starim članovima stranke okupljenim oko „Kluba izvorne demokratije“ i od bivšeg potpredsednika Slobodana Gavrilovića.
To što dugo nije učestvovao u političkom životu mu i pomaže i odmaže. Pomaže mu zato što su, kako kaže, ljudi željni novih lica, međutim, odmaže mu zato što ne poznaje dovoljno dobro strukturu stranke i članstvo. Međutim, to je za njega izazov.
Njegova kampanja, kaže, zasniva se na povratku poverenja u DS i na promenama unutar stranke. To konkretno znači, nastavlja Antić, da DS mora da pokaže članovima, simpatizerima i glasačima da je spremna da se menja.
„Hoću da promenim mnogo toga u stranci. Promeniću ljude u vrhu. Elita koja je već petnaestak godina u vrhu biće osvežena novim licima. Promeniću statut stranke, promeniću način finansiranja, program i organizaciju stranke“, kaže Antić.
Kako do novih ljudi
Iako različitih karaktera, ciljeva i programskih opredeljenja, kandidati za predsednika DS slažu se u jednom — stranku bi trebalo osvežiti novim licima.
„To ne znači da ćemo uvesti ljude koji nikada nisu bili u politici. Naprotiv, oni samo nisu bili u prilici da donose stranačke odluke ali imaju dobru i političku i profesionalnu karijeru da mogu da se uključe. Tu su i ljudi koji bi došli za reformama u stranci, a koji su bili simpatizeri. Ne isključujem ni potpuno nove ljude“, objašnjava Lutovac.
Kada pominje nova lica, kaže Antić, misli ne samo na mlade, nego i na ljude koji imaju svoju profesiju. Teška politička klima u Srbiji preliva se i u DS. Kada novi lider dođe na vlast „počisti“ i stare kadrove.
„Dakle, potrebni su nam ljudi koji misle, a ne ljudi koji će samo da podržavaju lidera. Ne bojim se ni ljudi koji potpuno drugačije misle od mene. Ono što sam u životu naučio, naučio sam od ljudi sa kojima se nisam slagao. Međutim, stranka je postala veoma, veoma liderska i mislim da je to loše“, kaže Antić.
Mladi u DS-u više neće morati da slepo slede lidera, obećava Antić. Ako pobedi u predsedničkoj trci, Antić obećava da stranka neće koristiti „preletače“ i „eksperte“ kada dođe na vlast, zaključuje Antić.
I Dragan Šutanovac saglasan je da su DS-u potrebna nova i sveža lica, a u svom timu već ima takve.
„Međutim, ono što je interesantno u Srbiji, u momentu kada kažem da se za potpredsednika stranke kandiduje, na primer magistar Igor Selak, koji je doktorant na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i koji u Žitištu osvojio preko 22 odsto glasova, sledeće pitanje je, a ko je on? Pa on je novo, mlado lice koje treba da donese boljitak i ima energiju. Tu treba da se napravi miks u kome će biti i neki prepoznatljivi ljudi, ali svakako i nova, mlada lica. Moja ideja i jeste da se posvetimo mladim licima“, objašnjava Šutanovac. Na njegovu žalost, na poslednjim izborima, na prvih 30 mesta na poslaničkoj listi DS nije se našao ni jedan omladinac. To nije način da se mladi privuku u DS, a to je jedini način da stranka opstane, smatra on.
DS se nalazi pred, ne baš, prijatnim izborom. Ili će opstati, ili će nestati. Da bi opstala, potrebno ju je reformisati i to je jasno svima — i kandidatima za predsednika stranke, i članstvu, i simpatizerima, i biračima. Kako će i ko će to izvesti, odlučiće članstvo 24. septembra.
