Jedan od tih dečaka se nedavno razneo na svadbi u turskom gradu Gazijentepu usmrtivši najmanje 54 i ranivši više od 100 ljudi, dok su drugog irački bezbednjaci uhvatili samo trenutak pre nego što je detonirao eksplozivnu napravu i uspeli da mu skinu pojas sa bombama.
Iz iračkih službi kažu da decu u tim kampovima uče da koriste „kalašnjikove“ i da bacaju bombe, zatim im ispiraju mozgove da su najbolji, da izvođenjem bombaških napada zaslužuju izuzetnu čast, dok deca zauzvrat veruju da tim činom postaju mučenici i će otići direktno kod Alaha.
Međutim, tema deteta u ulozi teroriste nije ništa novo, kaže za Sputnjik profesor sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Ilija Kajtez, i dodaje da ona uvek dobija na snazi kada određena teroristička grupa počne da gubi, te pribegava najbrutalnijim metodama borbe za svoje ciljeve.
„To zlo dobija sve monstruoznije razmere, tako da oni koji upravljaju terorizmom ne prezaju više od bilo kakvih etičkih ili moralnih obzira. U tom nadmetanju sva sredstva postaju dozvoljena, dok odrastao čovek, koji ima decu, takav čin ne može racionalno da opravda“, objašnjava on.
Postoje različite tehnike ubeđivanja, kaže Kajtez, počev od pretnji deci ili njihovim roditeljima, pa do fanatizma samih roditelja.
„Široka je lepeza kako teroristi uspevaju da obezbede decu-samoubice. Da li je to neka vrsta indoktrinacije da ih tamo čeka raj ili je u pitanju primoravanje — nije mnogo bitno. Postoje razne tehnike, ali nijedna od njih nije niti etička niti se može nazvati delom neke religije. Radi se o ogoljenom terorizmu kako bi se nanela šteta protivniku“, ističe sagovornik Sputnjika.
Kajtez kaže da je tome izuzetno teško stati na put, jer akcenat ne treba staviti na borbu sa posledicama, već na uzroke, a to zahteva angažovanost celokupne međunarodne zajednice.
Glavni uzroci su, nastavlja on, nejednakost i nepravednost, zbog čega je čitav svet uvek na ivici, dok istovremeno takva situacija vojnim industrijama odgovara, zbog čega se stvaraju povoljne okolnosti za rast terorizma.
„Neophodno je pokušati da se pomire te zemlje razorene revolucijama, da se spuste tenzije i sukobi privedu nekom pravednom kraju. Zatim je potrebno da se poradi na ekonomiji, kako bi se mladim ljudima omogućila perspektiva da pronađu zaposlenje i okrenu se kreativnosti i radu umesto ubijanju i uništenju. Međutim, to je samo utopija ili jedan lep san, a realnost je sasvim drugačija“, dodaje on.
Mnogo je tu onih koji trguju oružjem, a to je svakako jedan od najunosnijih poslova — svet je podeljen na jedan mali procenat onih kojih su bogati, dok je previše siromašnih, a ako se ovako nastavi, Zemlja će svakim danom biti sve nesigurnija, zaključuje Kajtez.
