U svojoj knjizi „Evro — kako jedinstvena valuta stavlja pod znak pitanja budućnost Evrope“ on razmatra glavne nedostatke evra i evropske ekonomije u celini, koji stvaraju ogromne probleme za čitav kontinent i na kraju prete da dovedu do katastrofe.
Od kraja osamdesetih godina 20. veka, neoliberalizam — ideja slobodne trgovine, otvorenih tržišta, privatizacije, deregulacije i smanjenja državnih rashoda, usmerenih na povećanje uloge privatnog sektora, što je, navodno, najbolji način za stimulaciju rasta — dominira u sistemu najveće ekonomije sveta i međunarodnih organizacija, kao što su MMF i Svetske banke.
Stiglic, koji je 2001. godine dobio Nobelovu nagradu „za analizu tržišta sa nesimetričnim informacijama“, postao je jedan od najvećih kritičara neoliberalizma, izjavljujući da „neoliberalne euforije“, koja je zahvatila svet osamdesetih godina prošlog veka, više nema ni u tragovima.
Politika Ronalda Regana i Bila Klintona u SAD i Margaret Tačer u Velikoj Britaniji često se smatra zlatnim standardom neoliberalizma. Osim toga, poslednjih godina u ekonomskoj politici Džordža Osborna i Dejvida Kamerona u Velikoj Britaniji nastavljaju da dominiraju neoliberalne tradicije.
Ipak, nakon finansijske krize 2008. godine u ekonomskim i političkim krugovima sve češće se čuju mišljenja da neoliberalne ideje nisu baš najpravilniji put razvoja: poslednjih nekoliko godina naglo je porastao raskol između bogatih i siromašnih, o niskom ekonomskom rastu u mnogim zemljama ne treba ni govoriti.
„O tome se može govoriti i sa tačke gledišta političara, ili sa naučne tačke gledišta. Ipak, kako mi se čini, u naučnim krugovima te ideje su odbačene. Omladina nije zainteresovana za uspostavljanje neoliberalnog sistema, ona pokušava da shvati glavnu grešku tržišnog sistema, razumejući da je takav ekonomski sistem doživeo neuspeh. To se odnosi i na mikroekonomiju i makroekonomiju. Ne bih želeo da govorim da se to pojavljuje svakodnevno, ali to trenutno dominira. Mislim da se u političkim krugovima pridržavaju istog tog mišljenja. Mnogi razumeju da tržište ne radi tako dobro kako bi želeli, ali da vlasti to ne mogu da isprave“, smatra Stiglic.
Stiglic nastavlja da negira jedan od glavnih principa neoliberalne ideologije — tržište radi bolje ako ga ostavimo na miru, neregulisano tržište mnogo brže dovodi do ekonomskog rasta, a na kraju će to svima ići u korist.
„Izašli smo iz neoliberalne euforije kada smo bili sigurni da ’tržište uvek reguliše‘. Sve što nam je sada potrebno je da se vlastima stavi na znanje da ’tržište ne reguliše uvek‘. Sada bi bolje bilo rešiti kako izaći na kraj sa situacijom“, dodao je Stiglic.
Drugim rečima, Stiglic govori: „Neoliberalizam je umro u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju“.