Od početka sprovođenja ekonomskih reformi 1978, Kina je postala ekonomija sa najvećim rastom u svetu. Do 2013. godine postala je druga ekonomija po veličini bruto društvenog proizvoda i najveći izvoznik robe i usluga. U čemu je tajna kineskog uspeha?
Za sve to vreme, društveno uređenje se nije menjalo. Jednopartijski sistem oličen u vlasti Komunističke partije traje od 1949. godine, od kada i Narodna Republika Kina. Sve do 1978. godine je imala plansku privredu sovjetskog tipa.
Nakon smrti kineskog vođe Mao Cedunga 1976. godine i kraja Kulturne revolucije, Deng Sjaoping i novo kinesko rukovodstvo počinju sa reformama ka stvaranju tržišne privrede uz određenu ulogu države.
Kolektivizacija poljoprivrede je napuštena, zemljišni posedi su privatizovani a trgovina sa inostranstvom je postala glavna orijentacija države, zbog čega su stvorene posebne privredne zone.
Državni kapitalizam na kineski način
Neefikasna državna preduzeća su restrukturisana a neprofitabilna su odmah zatvorena što je dovelo do velikih otpuštanja radnika. Privatizacija je, međutim, bila postepena i u ograničenom obimu, što je garantovalo brz razvoj i socijalni mir u isto vreme.
Za današnju Kinu je karakteristično postojanje tržišne privrede zasnovane na privatnom vlasništvu, i ona je jedan od najboljih primera državnog kapitalizma.
Država i dalje ima glavnu ulogu u strateškim privrednim granama kao što su energetika i teška industrija, ali se broj privatnih preduzeća povećavao ogromnom brzinom. U 2008. bilo je registrovano trideset miliona privatnih firmi u Kini.
Od početka ekonomske liberalizacije 1978. godine, Kina ima jednu od najbrže rastućih privreda sveta koji se uglavnom zasniva na investicijama i izvozu.
Kineski BDP je u procentima gledano više od tri decenije rastao dvocifreno, da bi poslednjih godina pao ispod 10 odsto i kreće se oko sedam procenata.
Najveći privredni rast jedne države u svetu mora se, međutim, smatrati još većim uspehom, s obzirom na to da su ekonomske reforme došle posle 17 godina od ekonomskog i socijalnog plana koji je Kinu unazadio koštavši je života na milione stanovnika.
„Veliki korak napred“, kako je bio naziv tog projekta koji je 1958. godine pokrenuo Mao Cedung, bio je na snazi do 1961. Cilj je bio da se zemlja brzo preobrazi iz poljoprivredne ekonomije u modernu industrijsku.
Masovno napuštanje sela i poljoprivredne prozvodnje završeno je katastrofalno, jednom od najsmrtonosnijih i najtežih gladi u modernoj ljudskoj istoriji, u kojoj je, prema zvaničnim kineskim podacima, stradalo 14 miliona ljudi, a prema procenama i više od 20 miliona. Kina, koja je tada brojala oko 650 miliona stanovnika, zbog gladi je tokom „tri gorke godine“, kako su ih kasnije nazvali, izgubila između 3,0 i 7,0 odsto stanovništva.
Mačka samo treba da lovi miševe
Posle Maove smrti Kinu je konsolidovao i u reforme uveo Deng Sjaoping koji je, iako nikada nije postao šef partije ili države, svojim uticajem vodio zemlju putem ekonomskih reformi. Pragmatizam kojim je vodio Kinu ocrtan je njegovom poznatom maksimom: „Nije bitno da li je mačka crna ili bela, bitno je da lovi miševe“.
Aktuelni kineski predsednik Si Đinping, koji boravi u trodnevnoj poseti Srbiji, druga je najuticajnija osoba na svetu, objavio je „Blumberg“.
„Kina mora da zna više o svetu, i svet takođe treba da zna više o Kini“, rekao je Si. Za poslednjih pet godina putovao je u više od 40 zemalja i regiona na pet kontinenata i imao najšire kontakte sa ljudima iz svih drštvenih sfera.
„Jedna zemlja ne mora da obezbedi hegemoniju da bi postala moćna, a uspon Kine će doneti sigurnost u nesigurnom svetu“, poruka je Sija.
