Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev biće gost Srbije između 23. i 25 avgusta. Tokom posete, biće potpisano nekoliko bilateralnih sporazuma, a međuvladina komisija održaće zasedanje.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izrazio je nadu da će poseta predsednika Nazarbajeva otvoriti novo poglavlje u ekonomskim odnosima dveju zemalja, koji su na nižem nivou od (izuzetno dobrih) političkih.
Srbija sa Kazahstanom ima izuzetno skroman obim robne razmene, kaže Danijela Čabarkapa, direktorka Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom u Privrednoj komori Srbije. Pritom, prisustvo deficita na srpskoj strani je konstantno, a struktura robe koja se razmenjuje veoma je uska, nastavlja ona.
„Postoji i te kako mnogo prostora za uspostavljanje i intenziviranje saradnje. Prošle godine, nivo razmene je bio 166,6 miliona dolara. Imamo detektovan rast izvoza, ali pošto rast iznosi svega 24,4 miliona dolara, i te kako ima prostora za poboljšanje i povećanje razmene. Uvoz je smanjen, ali je deficit od skoro 120 miliona dolara konstantan“, kaže Čabarkapa.
Struktura robe kojom trguju Srbija i Kazahstan veoma je ograničena, navodi Čabarkapa. Radi se, uglavnom, o konstrukcijama i delovima za nameštaj, mehaničkim uređajima za manipulaciju, proizvodima od drveta i štampanim stvarima.
„To su glavni proizvodi koji se nalaze na izvoznoj strani Srbije u Kazahstan, mada se može reći da je u prvih šest meseci ove godine dostignuta i najveća pokrivenost uvoza izvozom, pre svega zbog izvoza građevinskih mašina i uređaja za niskogradnju, biljnih i sirovinskih materijala, konstrukcija i delova“, navodi Čabarkapa.
Iz Kazahstana Srbija uvozi mineralna goriva, maziva i srodne proizvode. Učešće ovih proizvoda u uvozu skoro da prelazi 80 odsto.
Pored Rusije i Belorusije, i Kazahstan je zemlja-članica Evroazijskog ekonomskog saveza sa kojom Srbija ima potpisan ugovor o slobodnoj trgovini. Ugovor je potpisan 2010, prilikom posete tadašnjeg predsednika Borisa Tadića Astani, međutim vreme se izmenilo. Početkom prošle godine zvanično je uspostavljen jedinstveni ekonomski prostor članica Evroazijskog ekonomskog saveza i Srbija je sa tom institucijom otpočela pregovore o unifikaciji trgovinskog režima sa svim članicama Saveza (pored Rusije, Belorusije i Kazahstana članice Saveza su i Jermenija i Kirgizija).
Sada se pregovara sa tržištem koje ima oko 180 miliona stanovnika, kaže Čabarkapa, a unifikacija je bitna kako bi se izbegle razlike koje postoje u tri potpisana sporazuma. Unifikacija sporazuma o slobodnoj trgovini je važna i za toliko dugo najavljivan, a nikako ostvareni izvoz automobila iz „Fijatove“ fabrike u Kragujevcu.
Čabarkapa očekuje da će izvoz „Fijatovih“ automobila koji se proizvode u Kragujevcu biti jedna od tema razgovora u međuvladinoj komisiji. Radne grupe već rade, pripremaju teren, i ostaje nam da sačekamo tri dana da vidimo rezultate dogovora.
