Posebno se odnos sa Srbijom ove godine umnogome pogoršao, iako je već bio opterećen, dodaje list i podvlači da je glavni razlog taj zato što je Hrvatska, kao članica EU, blokirala otvaranje novih poglavlja.
„Iako je Zagreb ukazao na pojedine važne tačke, na primer da je Beograd godinama vodio nacionalističku i provokativnu politiku kada se radilo o ratnim zločinima za vreme rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, način na koji je Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske delovalo bio je kontraproduktivan“, ocenjuje bečki list i dodaje da su se posebno Nemačka i Austrija, kao i komesar za širenje Johanes Han, uspešno zalagali da najmlađa članica EU ipak dâ svoj pristanak za otvaranje poglavlja.
„Ako bi politika veta bila nametnuta, onda Jugoistočna Evropa, gde treba savladati brojne terete prošlosti, u budućnosti zbog međusobnih blokada ne bi mnogo napredovala. Međutim, sada je predizborna trka i na svakim izborima u Hrvatskoj odnos prema Srbiji igra važnu ulogu. Često se on zloupotrebljava, na primer kada je nedavno Srbija, nakon višemesečnih odlaganja, ipak otvorila poglavlje 23“, podvlači list.
„Standard“ podseća da je Hrvatska kada je reč o ratnim zločinima ponovo zahtevala da se univerzalna jurisdikcija ukine u Srbiji.
Bečki list ukazuje da je tačno da se Beograd u prošlosti mešao u slučajeve koji se ne tiču ni srpskih državljana, ni srpske teritorije.
Hrvatska, dodaje list, insistira da poglavlje 23 ne bude zatvoreno pre nego što taj zakon ne bude promenjen, čemu se protivi Beograd, koji hrvatskoj manjini u sopstvenoj državi želi da obezbedi bolji položaj.
„Konflikt će biti nastavljen. Međutim, odnosi bi mogli mnogo da se poboljšaju kada prođe predizborna kampanja i kada nova Vlada dođe na vlast u Hrvatskoj, verovatno bez sadašnjeg šefa diplomatije Mire Kovača, koji važi za podstrekivača“, ocenjuje „Standard“.
List podseća da bilateralni spor postoji i oko dalje prošlosti, oko Drugog svetskog rata, koji je veoma omiljena tema, kako bi se u Hrvatskoj i Srbiji podsticao naboj emocija.
„Standard“ je ukazao da je ovog leta ponovo na dnevni red dospela tema kardinala Alojzija Stepinca, koji je delovao za vreme fašističke Nezavisne Države Hrvatske.
List takođe podvlači da Hrvatska ima konflikt i sa Bosnom i Hercegovinom po pitanju trgovinskih odnosa i poljoprivrede.
