Čuvena srpska i jugoslovenska glumica Mira Stupica preminula je noćas u Beogradu u 93. godini, prenose beogradski mediji.
Kremacija će biti obavljena u utorak, 23. avgusta, u 13 časova na Novom groblju u Beogradu.
Komemoracija u Jugoslovenskom dramskom biće održana početkom septembra na Velikoj sceni pozorišta.
Pre samo dva dana diva našeg pozorišta proslavila je rođendan u krugu najbližih.
Rođena je kao Miroslava Todorović 17. avgusta 1923. u Gnjilanu, gde su joj roditelji, profesori matematike, službovali u gimnaziji.
Bila je prvo od četvoro dece Radomira Todorovića, rodom iz Orašca, i Danice, rođene Stanišić iz Livna.
Njeni biografi beleže da su dva brata, Predrag i Zoran, umrla sa svega dve i tri godine, a nekoliko godina potom je rođen treći brat — Bora.
U Gnjilanu je sa četiri godine gledala i prvu pozorišnu predstavu — „Boj na Kosovu“ u izvođenju neke putujuće trupe.
Porodica se potom seli u Gornji Milanovac, na novo službovanje, gde joj 1932. od tuberkuloze umire otac. Samohrana majka Danica sa decom odlazi u Aranđelovac, pa u Beograd, gde će se Mira prepustiti magiji pozorišta.
Na scenama u Šapcu i Nišu, preko Narodnog i JDP, pa sve do teatara Pariza i Moskve, nizale su se uloge. Igrala je u svim žanrovima, od klasike do savremenog nacionalnog i inostranog repertoara. Bila je nezaboravna Petrunjela, Glorija, baronica Kasteli, Madam San Žen… Više puta je ponavljala da je vrhunac ostvarila upravo u režijama Bojana Stupice, tokom dve decenije zajedničkog života na sceni i van nje.
Glumac i producent Svetozar Cvetković, koji je imao priliku da igra sa Mirom Stupicom, kaže da nema utehe kada odu ovako velike i značajne ličnosti. Život je, nažalost, kratkoročna pojava, koliko god dugo trajao, ako se kaže da jedan vek jednog ljudskog života dođe do desete decenije, kao kod Mire, to može da bude vrlo značajno, ali nema utehe, kaže Cvetković za Sputnjik.
„Imao sam sreću da dobar deo svojih prvih dana u ovom poslu, u Ateljeu 212, provedem uz nju zahvaljujući tome što smo neke predstave radili zajedno. Imao sam priliku da je upoznam, da mnogo naučim, bio sam počastvovan da prve komplimente koje sam u životu dobio za ovaj posao dobijem od nje, to nikad neću zaboraviti“, kaže Cvetković.
On dodaje da će Mira Stupica živeti i kroz bogato iskustvo koje je prenosila na druge, ali da će je pre svega pamtiti po retkom, najtoplijem prijemu koji je imala kod publike.To su neizbrisive slike, kaže Cvetković za Sputnjik.
„Nikad neću da zaboravim tu sliku, gostovanje sa predstavom ’Marija se bori s anđelima‘, koju je režirao Ljubomir Muci Draškić u Zagrebu, jer tako nešto možete samo jednom da doživite. Za vreme poklona, u trenutku kada Mira Stupica izlazi na proscenijum, sa treće galerije Hrvatskog narodnog kazališta padaju ogromni buketi crvenih ruža. To je bila slika kao iz nekog holivudskog filma o pozorištu, a ne iz realnog života. To je nešto što govori o značaju njenog imena na celom tom prostoru koji govori jezik koji svi razumemo“, kaže Cvetković za Sputnjik.
Za sve čime je zadužila naš teatar i film, Miru Stupicu nisu zaobišle najznačajnije nagrade i priznanja.
Dobitnica je Dobričinog prstena, statuete „Joakim Vujić“, nagrada „Pavle Vuisić“, festivala „Dani Zorana Radmilovića“…
Na velikom platnu debitovala je u ekranizaciji romana „Bakonja fra Brne“, početkom pedesetih godina prošlog veka, a potom igrala u filmovima „Jara gospoda“, „U mreži“, „Stojan Mutikaša“, „Hanka“, „Delije“, „Krvava bajka“, „Doručak sa đavolom“, a u novom milenijumu i u „Sedam i po“ i „Paradi“.
Od velikog broja TV ostvarenja izdvaja se sigurno njena Kika Bibić iz „Bukvara“, zahvaljujući kojoj su se mnogi opismenili.
Svoja životna iskustva, satkana od profesionalnih uspeha, tri braka (Mavid Popović, Bojan Stupica i Cvijetin Mijatović), ali i velikih gubitaka, sabrala je u knjigu „Šaka soli“, koja je imala nekoliko izdanja.
U javnosti se poslednji put pojavila u aprilu prošle godine na Dan Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
