Prema rečima Čavušoglua, on razume emocionalnu reakciju Moskve na „tragičan incident“, to jest na obaranje ruskog aviona, koji je šokirao i rukovodstvo Turske.
„Došlo je do prekida odnosa. Nismo hteli da se to desi. Dve prijateljske, susedne zemlje ne mogu uvek da imaju iste stavove po svim pitanjima, ali kriza u odnosima nikome nije donela koristi — ni Rusiji ni regionu. Sada kada je počela normalizacija, one zemlje koje su nam za vreme krize savetovale da ipak sačuvamo dobre odnose sa Moskvom, odmah su počele da nas kritikuju. Čuli smo izjave poput: ’Turska gubi stabilnost‘. Mislim da je to dokaz dvoličnosti tih zemalja“, kaže Čavušoglu.
Rusija i Turska su spremne da sva sporna pitanja rešavaju u otvorenom i iskrenom dijalogu, naglašava Čavušoglu. Komentarišući saradnju Moskve i Ankare po pitanju Sirije, diplomata kaže da se situacija u toj zemlji pogoršava.
„Sirijsko pitanje nemoguće je rešiti u kratkom roku vojnim sredstvima. Takođe, taj problem ne može da reši samo jedna zemlja. Zato su potrebni zajednički napori, treba naći političko rešenje za Siriju. Istovremeno, neophodno je nastaviti globalnu borbu protiv terorističkih organizacija. Ako ne uništimo te grupe, talas terorizma će se širiti kao epidemija. Čak i za vreme krize u našim odnosima, govorili smo da je sirijsko pitanje nemoguće rešiti bez Rusije, i dalje insistiramo na tome. To se tiče i Irana, sa kojim trenutno nastavljamo pregovore. Ali ne bi trebalo zaboraviti ulogu zemalja Persijskog zaliva i zemalja EU. I Turska mora da dâ svoj doprinos. Ubeđeni smo da imamo podršku Teherana i Moskve po pitanju očuvanja teritorijalne celovitosti Sirije“, kaže šef turske diplomatije.
Govoreći o perspektivama vojno-tehničke saradnje sa Rusijom, Čavušoglu ističe da je njegova zemlja zainteresovana za jačanje odbrambene industrije.
„Želimo da razvijamo saradnju sa svim zainteresovanim zemljama. Ranije smo predlagali određene projekte našim saveznicima u NATO-u. Nažalost, stvara se utisak da zemlje NATO-a kao da izbegavaju da sarađuju sa Turskom kada je reč o razmeni tehnologija ili zajedničkoj proizvodnji. Turska planira da razvija sopstvenu vojnu industriju, i ukoliko postoji interes od strane Moskve, mogli bismo da razmotrimo mogućnosti saradnje. Naravno, tu bi moglo da se postavi pitanje da li zemlja članica NATO-a može da sarađuje u vojnoj sferi sa zemljom koja nije članica Alijanse. Ali, kao prvo, neke zemlje NATO-a već sarađuju sa Moskvom u toj oblasti. Kao drugo, ako neko ne želi da sarađuje sa nama, onda neka barem ne ometa našu saradnju sa drugim zemljama“, naglašava Čavušoglu.
Na konstataciju da je Rusija još pre desetak godina zatvorila sve škole koje je osnivala organizacija na čijem je čelu islamistički sveštenik Fetulah Gulen, kog Turska optužuje da je učestvovao u organizaciji pokušaja državnog prevrata, šef turske diplomatije kaže da je Rusija od početka prepoznala opasnost koju Turska, izgleda, nije shvatila na vreme. Čavušoglu ističe da je Turska prosledila SAD zahtev za njegovo izručenje i sva neophodna dokumenta
„Predaćemo sve podatke američkoj delegaciji, koja će posetiti Tursku 23. i 24. avgusta. Takođe, mi ćemo se sastati sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. SAD i Turska su potpisale sporazum o izručivanju. Do sada je Turska odobrila sve zahteve za ekstradiciju koje su uputile SAD i smatramo da je prirodno pravo Turske da zatraži izručivanje čoveka zbog kog je poginulo 240 naših građana“, kaže turski ministar.
Što se tiče neuspelog pokušaja puča i činjenice da Zapad nije pružio podršku legitimnim turskim vlastima, Čavušoglu kaže da je državni udar propao zbog čvrste pozicije Erdogana i turskog naroda koji je odlučno izašao na ulice.
„Erdogan je hrabar lider. Određenim zemljama i političarima to se sviđa. Ali kao što je rekao pre nekoliko dana jedan diplomata, postoje ljudi kojima nije po volji Evdoganova iskrenost, to da Erdogan otvoreno ukazuje drugima na njihove greške. Oni se nadaju da će Turska, kao ranije, biti pokorna zemlja koja ispunjava sve zahteve i ne sme da iznese svoje mišljenje. Ali Erdogan ne spada u kategoriju takvih političara. Upravo iz sličnih razloga određene zemlje i političari ne vole Vladimira Putina, jer on sve govori u lice. A oni smatraju da su Rusija i Turska drugorazredne zemlje, koje ne smeju da ih kritikuju, jer samo oni imaju pravo da otvoreno govore o takvim stvarima“, ističe Čavušoglu.
Prema rečima Čavušoglua, pokušaji da zaplaše veliku Rusiju, kao i pokušaji da potcene njenu ulogu, jesu nerealni i nerazumni, a to se odnosi i na Tursku.
Kada je reč o Ukrajini, turski ministar spoljnih poslova smatra da je od te zemlje traženo da ona bira između Zapada i Rusije, ali taj pristup je pogrešan.
„Naš stav povodom Ukrajine je jasan. Rusija i Turska imaju različite stavove kada je u pitanju Krim. Sa druge strane, trebalo bi da pogledamo istini u oči kako bismo shvatili zašto se sve to desilo. Još dve godine pre ukrajinske krize upozoravao sam da ukoliko u toj zemlji ne dođe do promena, desiće se ono što se na kraju desilo. Zapad mora da se odrekne politike nametanja rešenja. To je put u ćorsokak“, zaključio je Mevlut Čavušoglu.
