Da bi neko bio veća zvezda Olimpijskih igara u Riju i od najboljeg brazilskog fudbalera Nejmara i od američkog „drim tima“ zajedno, teško da bi mu bila dovoljna titula najbržeg čoveka na svetu u trajanju od tri olimpijska ciklusa.
Jusejn Bolt je, osim što je najbrži čovek na svetu još od igara u Pekingu 2008. i prvi atletičar koji je osvojio tri olimpijska zlata u trkama na 100 metara, a po svemu sudeći, osvojiće i na 200 metara i štafeti četiri puta 100 metara, poseduje harizmu pop-kulturnog (anti)heroja, zbog čega je njegova popularnost veća od svih ostalih učesnika najveće svetske smotre sporta.
Kad je Bolt u Londonu, Mari je drugorazredna vest
Da Boltova popularnost u Riju nije produkt latinoameričke solidarnosti videlo se pre četiri godine u Londonu, kad je Boltova sportska i ljudska harizma zasenila sve ostale učesnike, uključujući i domaće sportiste i to na tlu bivšeg jamajkanskog kolonizatora.
Podsećamo, Boltov nastup u trci na 100 metara potukao je u Londonu 2012. sve rekorde otkad postoji televizija u Velikoj Britaniji. Trku na 100 metara, u kojoj je Bolt uz osvojeno zlato postavio i novi olimpijski rekord, pratilo je oko dvadeset miliona građana Velike Britanije, dvostruko više nego što ih je istog dana uz mali ekran dočekalo da vidi kako Endi Mari (konačno) razvaljuje Rodžera Federera u finalu na teniskim terenima u Vimbldonu.
Iako je pobedom nad Novakom Đokovićem u polufinalu i ponižavanjem Federera u finalu olimpijskog teniskog turnira, kao i naknadnim osvajanjem srebrne medalje u dublu, Endi Mari postao nesumnjivo najpopularniji sportista u Ujedinjenom Kraljevstvu, počasno mesto na naslovnim stranicama gotovo svih novina pripalo je prvom jamajčanskom superstaru posle Boba Marlija.
Čoveku koji je usred prestonice nekad najveće imperije usred nacionalističko-patriotskog zanosa potisnuo sa naslovnih strana miljenike nacije Endija Marija, mora se priznati da ima harizmu kao Elvis, Lenon i Brus Li zajedno. Svaka njegova izjava podigla je više medijske prašine nego što je uspela Madona tokom decenije boravka u Londonu.
Vrhunac arogancije — „kočenje“ u Pekingu
Još u Pekingu 2008, kad je zvanično počela „Boltova era“, tada mladi Jamajkanac pokazao je neverovatan bezobrazluk i aroganciju koji će postati zaštitni znak njegove harizme u narednim godinama.
Kad je u trci na sto metara, u kojoj je postavio novi svetski rekord negde na 70 i nekom, „prikočio“, nonšalantno se okrenuo levo i desno ne bi li video koliko za njim zaostaju konkurenti, bilo je jasno da je konačno rođen sportista čija harizma „lošeg momka“ može da zaseni i neprevaziđenog Džordža Besta.
Za neupućene, to je onaj severnoirski fudbaler, legenda Mančester junajteda, koji se, između ostalog, proslavio i sledećom izjavom: „Potrošio sam dosta novca na žene, alkohol i automobile. Ostalo sam proćerdao“.
Harizmu „lošeg momka“ Bolt je posle finala u Pekingu istrajno gradio a njegova popularnost je rasla. I toliko je narasla da je odavno na rodnoj Jamajci dosegao slavu pokojnog Boba Marlija. Za neupućene, to bi bilo isto kao da je bilo koji eksjugoslovenski sportista dosegao popularnost Josipa Broza Tita u vreme nesvrstanih.
Ma koliko bio arogantan, Bolt je čovek kome je unapred sve oprošteno jer iza njega stoje rezultati. Da nije arogantan, ne bi bio Bolt. Bio bi samo dosadni sportista „štreber“ koji obara rekorde.
A sve i da ostane bez medalja u preostale dve trke na Igrama u Riju, koje se zatvaraju na njegov 30. rođendan, arogantni Bolt će i dalje biti najveća zvezda savremenog sporta. Makar do Igara u Tokiju 2020.
