Nekada je u ustavu SFRJ postojala mogućnost da jedna pogranična opština, a ne opština u dubini teritorije, raspiše referendum i izjasni se o priključivanju nekoj susednoj republici, međutim danas tako nešto nije moguće, objašnjava za Sputnjik Kecmanović.
Podsetimo, ubrzo nakon što je Narodna skupština RS dala zeleno svetlo da se raspiše referendum o Danu Srpske, Bošnjaci su najavili otvorenu raspravu o donošenju odluke da se raspiše referendum o izdvajanju opštine Srebrenica iz RS.
Kome smeta Dan Srpske?
Govoreći o referendumu o Danu Srpske, Kecmanović kaže da realno gledano to pitanje uopšte nije sporno, već se može tumačiti kao uspeh politike RS i Srbije, s obzirom na to da Brisel nije imao nijednu zamerku, pa čak ni na formulaciju pitanja na samom listiću. Bošnjaci, sa druge strane, dramatizuju to pitanje, baš kao i pitanje bilo kakvog drugog referenduma, pričom kako to vodi ka raspadu BiH.
„U početku je problem bio jer je za Dan Srpske izabrana slava Sveti Stefan, a taj datum nije po meri nesrpskog stanovništva. Zatim je kao razlog navedeno da nije bilo dogovora o praznicima sa manjinama u Srpskoj. Međutim, u pitanju je pokušaj da se izvrši pritisak na RS, čak i onda kada ne postoji nikakav ozbiljniji problem“, smatra on.
Na referendum treba gledati, kaže on, kao na probni balon, doduše ne kao na mogućnost secesije, već kao probijanje leda za druge referendume, pre svega oko pravosuđa, ali sve u svrhu rehabilitacije one izvorne verzije Dejtonskog sporazuma, jer ovo što u realnosti imamo je revidirana i radikalna verzija tog dokumenta.
Lokalni izbori uvertira pred opšte
Kada je reč o predstojećim lokalnim izborima, Kecmanović navodi da će se glavni igrači orijentisati tako da lokalne snage vode celu priču, dok će se centrale stranke držati po strani. Pokazalo se da i kandidati i birači razmišljaju na lokalan način i gledaju šta su konkretni ljudi na vlasti učinili. Ne treba očekivati iznenađenja, ističe on, jer je situacija takva da je došlo do pacifikacije odnosa između vlasti i opozicije.
„U Bosni nikada nije bilo zanimljivije vreme, iz dana u dan imate nove teme, a teme skoro sve nastaju ili spolja ili iznutra ili neko osporava nešto vezano za srpski narod ili RS. Taman kada pomislite da je krenula saradnja na relaciji Beograd—Sarajevo, ispostavi se da ipak ništa ne može“, kaže on.
Ljudi su se u RS, objašnjava Kecmanović, navikli na to i prilagodili, a politička elita je stvorila svoju vrstu spontanog kriznog političkog menadžmenta. Aktuelna vlast, koja je prisutna već više od 10 godina je uvežbala reakciju bez zadrške i to čine veoma efikasno. Jedina opasnost je da ta naviknutost ne pređe u nešto opasnije, zaključuje on.
Incko mora da ide kući
Kecmanović se osvrnuo i na ulogu visokog predstavnika BiH Valentina Incka za kojeg kaže da jeste dejtonska kategorija, ali je po tom sporazumu već odavno trebalo da ode kući.
On je sve rekorde premašio po mandatu, ali problem je što on ima ogromna ovlašćenja, a ako se na to dodaju i ona doneta na zatvorenoj sednici u Bonu tokom samozvanog saveta za primenu mira koji je visokom predstavniku dao pravo da može da smenjuje izabrane političke funkcionere u BiH, on maltene ima diktatorska ovlašćenja i u mogućnosti je da uradi šta god hoće, ističe Kecmanović.
Međutim, budući da je njegova funkcija kompromitovana, sada se pojavio Ustavni sud na koji se težište polako prebacuje, pošto je sud, kako to dolikuje, jedno neutralno telo i posluje po zakonu, a u stvari, kako kaže Kecmanović, isto pre svega radi politički posao.