SAD su jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji sa ukupnim ulaganjima koja su, prema američkim podacima, do sada premašila 3,8 milijardi dolara. Investicije američkih kompanija, a njih 23 su na srpskom tržištu, donele više od 8.000 radnih mesta. Do kraja godine očekuje se i 5.000 novih, kaže za Sputnjik direktorka sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, Danijela Čabarkapa.
„Saradnja sa SAD po pitanju stranih ulaganja u Srbiji je zaista intenzivna. Imamo i najave daljeg investiranja, a najsvežiji primer je kompanija ’Lir‘ koja treba da osnuje postrojenje za proizvodnju kablovskih snopova u Novom Sadu“, kaže direktorka Čabarkapa za Sputnjik. Ugovor sa „Lirom“ je potpisan krajem prošle godine i on treba da zaposli 2.000 radnika, precizirala je ona.
„Delfi automotiv PVC“ je preko svoje kompanije „Delfi pakard“ već krenuo sa određenim aktivnostima u Novom Sadu, a u ovoj godini je već potpisan i ugovor za projekat osnivanja dva postrojenja za proizvodnju opreme za povezivanje žica i kablova, gde će biti zaposleno dodatnih 3.000 radnika. Znači, tu već pričamo o cifri od 5.000 radnika u predstojećem periodu, dodala je Danijela Čabarkapa.
Ona je ukazala i na dobar primer reinvestiranja zadovoljnih američkih investitora. Kompanija NCR planira treće proširenje poslovanja u Srbiji i dodatno zapošljavanje oko 500 radnika, tako da će do kraja godine imati oko 2.000 ljudi u Srbiji.
Na pitanje da li to znači da je Srbija prilagodila svoj poslovni ambijent zahtevima stranih investitora i da li je to presudno za investiranje, ona kaže da je upravo to po sredi.
„Može se oceniti da su američke kompanije izuzetno zainteresovane i zadovoljne, o čemu govore kako nove investicije, tako i reinvestiranje već postojećih kompanija. Srbija konstantno radi na unapređenju svojih poslovnih uslova, generalno za kompanije koje već posluju u Srbiji, ali i prema potrebama novih kompanija kako bi privukla nova ulaganja u Srbiju“, kaže direktorka Čabarkapa.
Konstantno se radi kako na poboljšavanju zakonske regulative, tako i same infrastrukture u Srbiji koja je, kako ističe, neophodna da bi određene investicije bile realizovane. To je ono što investitore najviše i zanima, transparentnost i kontinualnost u poslovanju, da mogu da planiraju poslovanje na duži rok, naglasila je direktorka sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS.
Osim u IT sektoru, kao i do sada, najveće šanse za nova američka ulaganja su u auto-industriji, farmaceutskoj industriji, energetici (vetro-parkovi), finansijskom sektoru (investicioni fondovi i bankarstvo), građevinarstvu (proizvodnja nameštaja i opreme za kuću) i vojnoj opremi.
Na pitanje da li američke kompanije imaju neke posebne zahteve u pogledu investiranja, s obzirom na to da je reč o velikim kompanijama, a malom srpskom tržištu, Čabarkapa kaže da sve kompanije, pa tako i američke, žele da imaju mogućnost kontinuiteta u poslovanju i stabilnu sredinu u kojoj posluju, kako bi mogle da planiraju sledeće korake. Ona, međutim, objašnjava da se ovde ne investira gledajući na Srbiju kao tržište.
„Niko ovde ne dolazi da bi investirao zbog srpskog tržišta, nego se gledaju partneri Srbije i trgovinski sporazumi, poput onog o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa drugim zemljama. To otvara jedno tržište znatno, znatno veće od Srbije, što jeste jedan od potencijala koji mnoge kompanije koriste i dodatni benefit koji im pomaže da se odluče da ovde investiraju.“
Kada je u pitanju ukupna spoljnotrgovinska razmena, u PKS napominju da Srbija ima preferencijalni status u trgovini sa SAD. Jula 2015. godine Srbiji je obnovljen preferencijalni režim izvoza u SAD (GSP status). To konkretno znači povlašćeni bescarinski uvoz, ili uz minimalnu carinu, u SAD za gotovo 5.000 proizvoda iz 140 zemalja, uključujući i Srbiju. Preferencijalni status se primenjuje do kraja 2017, godine. Uslov je da je roba proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije, napominju u PKS.
Ukupna robna razmena Srbije i SAD je u prošloj godini iznosila 539,4 miliona dolara, što je pad od 8,9 odsto u odnosu na 2014, pre svega zbog pada srpskog izvoza od 19,9 odsto. Dok je uvoz Srbije iz SAD iznosio 288,9 miliona dolara i povećan je 3,5 odsto, srpski izvoz koji je iznosio 250,5 miliona dolara, pao je, pre svega, zbog upola manjeg izvoza „Fijatovih“ automobila. Uprkos padu prodaje „Fijata“ od 52 odsto, našim izvozom u SAD i dalje su dominirali automobili.
Tradicionalni izvoz municije, sportskog i lovačkog oružja „Prvog partizana“ iz Užica daleko je stabilniji i predstavlja 13 odsto ukupnog izvoza i u 2014. godini, odnosno 14,7 odsto u 2015. godini.
U prvih šest meseci ove godine ukupna robna razmena iznosila je 270,8 miliona dolara. Vrednost izvoza Srbije u SAD bila je 102,6 miliona dolara, a uvoz 168,2 miliona.
Poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji, ma koliko političke prirode, imaće odraza i na ekonomiju, jer će biti signal investitorima, a SAD su jedan od najvećih u Srbiji, kažu u Privrednoj komori Srbije.
