Dačić je saopštio da se, kako je rekao „plejada zaboravljenih“, Tadić, Čeda Jovanović, Pajtić, Čanak i ostali, ovih dana užasava navodne rehabilitacije Slobodana Miloševića, iako to niko nije ni spomenuo, niti glorifikovao devedesete, dodajući da će o Miloševiću suditi istorija i vreme.
„Time svesno lažu, jer je borba protiv Miloševića i njegovih zločina bila osnovni moto njihovog postojanja. Sada im smeta i Haški sud jer je konstatovao da Milošević, a time i Srbija, nije odgovoran za ratne zločine i etničko čišćenje u BiH. Zato i tolika politička histerija“, naveo je Dačić u saopštenju.
On ocenjuje da oni ne brinu zbog Miloševića i devedesetih, već brane sebe i svoju politiku iz devedesetih koja se, kako kaže, zasnivala na tome da je Srbija vršila ratne zločine i da je državno rukovodstvo Srbije, na čelu sa Miloševićem, bilo udruženi zločinački poduhvat.
„Upravo je Haški sud konstatovao suprotno, da je Milošević oslobođen sumnji za etničko čišćenje i ratne zločine u BiH, da nije bio deo udruženog zločinačkog poduhvata i da je, upravo suprotno, osudio etničko čišćenje“, istakao je Dačić.
On ukazuje da se to što piše za Miloševića, odnosi i na Srbiju.
„U Hagu se ne sudi samo pojedincima. Hag je kroz princip udruženog zločinačkog poduhvata sudio državi Srbiji. U svakoj haškoj presudi presuđeno je i državi Srbiji. Zato svaki građanin Srbije koji misli dobro Srbiji ovom treba da se raduje“, ocenio je Dačić.
On napominje da sve to govori ne zbog prošlosti, već zbog budućnosti Srbije.
„Tadić, Pajtić, Čeda, Čanak i ostale froncle nekadašnje opozicije žive u prošlosti, i misle da će dvaput moći na istu priču nekoga da prevare“, naveo je Dačić.
On kaže da im ovog puta Hag nije od pomoći i da je ponavljanje ove priče farsa.
„O tome govore oni iz nekadašnje i sadašnje Demokratske stranke, Tadić, Čeda i Pajtić, koji su, kad je Milošević vršio pritisak na Karadžića da prihvati mirovni plan, ubeđivali Radovana na Palama da taj plan odbaci“, naglasio je Dačić.
Čeda je potpisao Miloševiću garanciju prilikom hapšenja da neće biti izručen Haškom tribunalu, navodi Dačić.
„Tadić je, kad su mu socijalisti bili potrebni, na sednici Glavnog odbora DS-a 7. juna 2008. godine, doslovce rekao da su DS i SPS suočeni sa činjenicom da lideri stranaka nisu među njima (Đinđić i Milošević) i da obe stranke imaju svoj bol, ali da moraju u budućnosti da pokažu spremnost i nađu bolju šansu za svakog građanina Srbije. I Pajtić je glasao za tu koaliciju, pa kako sada smeta samo to što Hag nije osudio Miloševića“, ukazao je Dačić.
On dodaje da Vuk Drašković, koji je prvi formirao Srpsku nacionalnu gardu i poslao je u Hrvatsku u avgustu 1991. godine, danas priča o Miloševićevoj ratnoj gardi dodajući da je Drašković bio rodonačelnik nacionalističkog pokreta. Navodi i da je u Deklaraciji o stvaranju SPO-a u martu 1990. zapisano da je anacionalno ponašanje ravno nacionalnoj izdaji, kao i da se neće moći otcepiti nijedan pedalj zemlje natopljene srpskom krvlju i obeležene srpskim crkvama i grobovima.
„Za takvu politiku danas Srbi leže u Hagu“, smatra Dačić.
„Srbija treba da gleda u budućnost. Uostalom Srbija je u svakom pogledu otišla najdalje tek kad su svi oni popadali sa vlasti“, poručio je Dačić dodajući da su za sobom ostavili opustošenu privredu, zatvorena preduzeća, otpuštene radnike, obogaćene pojedince i osiromašeno stanovništvo.
„Da to presudi, nije nam neophodan Haški sud, tu je naš narod i građani Srbije. Svi oni zajedno kad se skupe osvojili su manje nego moja lista na izborima. To je najbolja presuda“, istakao je Dačić.
„Srbija ide dalje, tražeći zajednički interes svih građana, bez podela iz prošlosti. Po ovom pitanju, da Srbija nije odgovorna za ratne zločine u BiH, ne bi trebalo da ih bude. A o Miloševiću, sudiće istorija i vreme, kao i o svima nama“, poručio je on u saopštenju.
