Sastav Vlade je većinom, kao što je poznato, ostao isti. Naravno, došlo je do promena koje ipak nemaju principijelan karakter. Generalno, nova Vlada je dovoljno mlada kad je u pitanju prosečni uzrast, ali mnogi imaju iskustvo rada na tako visokom nivou. To omogućuje nastavak rada bez potresa. Prema onim članovima Vlade koje znam lično, osećam samo poštovanje. Kako u profesionalnom, tako i u ljudskom pogledu. Da kažem iskreno, sa njima je prijatno raditi, komentariše za Sputnjik sastav nove Vlade ruski ambasador.
Jedna od zamerki na program ove Vlade Aleksandra Vučića je da je on prilično nerealan. Vi ste ga pažljivo slušali, šta mislite da li su u pravu?
— Poslednjih godina u Srbiji je došlo do konsolidacije vlasti. Jasno je ko je lider. Naravno, premijeru to prija. Ali istovremeno, na njemu je bez preterivanja gigantski teret odgovornosti za rad Vlade, za Srbiju uopšte.
Mislim da je dobro da se Vlada oslanja na solidnu većinu u parlamentu, a i u društvu. Teško je manipulisati takvom Vladom, između ostalog, i iz inostranstva. Istina je i da je opozicija podeljena. Protivurečnosti između opozicionih snaga su znatno veće nego nesuglasice između njih i Vlade. Mislim da je konstruktivna saradnja Vlade i ovih ili onih opozicionih partija po nekim pitanjima moguća. Sve ovo je dobar osnov za uspešan rad Vlade.
Druga temeljna stvar je postojanje političke volje za promene. Za nas je shvatljiv prioritet evrointegracija koji se tradicionalno deklariše, iako sada budućnost EU za mnoge zemlje, uključujući i članice EU, nije sasvim jasna. Beograd na ovaj način ukazuje poverenje Evropskoj uniji. Mislim da će taj gest Beograda biti ocenjen po zasluzi.
Pravi prioritet je, po mom mišljenju, da se nađe mogućnost za ubrzani razvoj zemlje i poboljšanje životnog standarda. Za Srbiju je važan i čitav niz zadataka: očuvanje teritorijalnog integriteta, „očuvanje naroda“, kao što je govorio Aleksandar Solženjicin, utvrđivanje međunarodnog i regionalnog položaja.
Umnogome iste zadatke ima i Rusija, koja je već napravila niz energičnih poteze u tom smeru.
Drugi ključni zajednički zadatak je da spreče da Srbija postane siromašni dodatak bogatih zemalja, već da nađe svoj put razvoja. U ovom pogledu saradnja s Rusijom može da bude od interesa za Beograd.
Poljoprivreda Rusije zadnjih godina je u velikom usponu, ali uvek će joj uvek biti potreban uvoz određene robe iz Srbije i južnih zemalja. I važno je što pre stvoriti uslove za povećanje izvoza odgovarajućih kvalitetnih prehrambenih proizvoda i tako zauzeti mesto.
Nema sumnje da Vlada Srbije namerava da doprinosi jačanju ekonomske saradnje s Rusijom. Mislim da je važno pravilno odrediti perspektivu, naći nove oblike i formate. Treba izračunati i odrediti ciljeve za povećanje robne razmene u naredne tri-četiri godine. Treba poštovati interese investitora.
S obzirom na to, veoma je važno što bolje se pripremiti za predstojeću sednicu Međuvladinog komiteta, koja će se po planu održati u starom ruskom gradu Suzdalju, udaljenom 150 kilometara od Moskve. Sa ruske strane na čelu ovog komiteta je Dmitrij Rogozin. Očekujemo da se uskoro odredi kopredsednik sa srpske strane. Očekujemo u oktobru i posetu Beogradu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva. Mislim da će to biti veoma važna, sadržajna i sveobuhvatna poseta. To je takođe znak poštovanja prema Srbiji i Srbima.
Da li ste zadovoljni prostorom koji je posvećen odnosima sa Rusijom?
— Znate, Rusija je bila spomenuta u ekspozeu premijera, mislim, četiri puta. I to je bilo pozitivno spominjanje. Ali generalno, spoljnopolitički deo programa je bio veoma lakoničan.
Da li će nova Vlada imati snage da još unapredi odnose sa RF — misli se Centar u Nišu, bolju privrednu saradnju, izvoz „fijata“…
— Sva ta pitanja će se svakako razmatrati u Suzdalju za mesec dana, kao i tokom posete Dmitrija Medvedeva. Živimo u komplikovanom svetu. To treba imati u vidu. Ali treba imati u vidu i naše — srpske i ruske — interese. Realno ovi interesi se veoma značajno podudaraju. Imamo mnogo zajedničkog u doživljavanju istorije i sadašnjosti. Naši preci nisu voleli poklič „Hajl Hitler! Zig hajl!“, a nama se danas ne sviđa „Slava Ukrajini — herojima slava!“ ili „Za dom spremni!“. Fašistički pomagači nisu naši heroji.
Da li očekujete osnivanje nekog posebnog sektora ili kancelarije za odnose za Rusijom?
— Ako srpska strana smatra da je neophodno formirati takvu strukturu za saradnju sa Rusijom ili Evroazijskom ekonomskom unijom, potrudićemo se da maksimalno iskoristimo njen potencijal u interesima razvoja saradnje. Ima mnogo da se uradi, i to u kraćem roku. Očekujemo da će Srbija formirati stručni tim, koji će biti u stanju da u kraćem roku odredi prioritete i da svakog dana konstruktivno radi na njihovom ostvarenju. Ne možemo da radimo na stari način ako želimo da postignemo suštinski napredak.
Neki analitičari su već ovu Vladu i njene planove za Srbiju, nazvali „prozapadnom“. Imate li i vi takav utisak?
— Važno je da Vlada bude „prosrpska“, sposobna da zaštiti srpske interese. Važno je i da Vlada ne bude antiruska. Ali realno, Vlada u Srbiji u sagledivoj perspektivi jednostavno ne može da bude antiruska.
Premijer Vučić je posebnu pažnju posvetio odnosima u regionu, posebno sa Republikom Srpskom. U BiH su mnogi to ocenili kao preterano „srbovanje“. Kako Vi ocenjujete odnos Srbije prema RS?
— Balkan je komplikovan region, bure baruta. Što se tiče Republike Srpske, njene posebne veze sa Beogradom nisu nikakvo iznenađenje. I tu, i tamo su Srbi. Oni jeste žive u različitim državama. Ali sve ostalo ih tesno povezuje. Beograd ne može da ne brine o sudbini svojih sunarodnika bilo gde, posebno ne u BiH. To treba da bude aksiom. I to je pravilno.
Sigurno ste zapazili koliko su mediji spekulisali o Putinovom uticaju na formiranje Vlade Srbije. Hoćete li nam konačno, otkriti — ko je ruski čovek u novoj Vladi?
— Odgovoriću, polazeći od suprotnog. Ni u prethodnoj Vladi, i u aktuelnoj ne znam nikoga ko bi izjavio da je on „antiruski ministar“. Ali znam one koji su bliski sa Rusijom, koji imaju simpatiju prema Rusiji, Putinu. Naravno, ima tu nijansa, ali mi ćemo raditi sa svima.