Sjedinjenim Državama je u interesu da prostor (Zapadnog Balkana) bude stabilan — tumači sociolog Vladimir Vuletić uoči najavljene posete Džozefa Bajdena — posebno nakon devedesetih godina i Hladnog rata, od kad ga smatraju zonom svog interesa i dominacije.
„U tom smislu se može govoriti o ’trećoj Jugoslaviji‘, jer je SAD jako stalo da ovde vlada stabilnost, da postoje dobri odnosi Beograda, Zagreba, Tirane, Prištine“, dodao je Vuletić za Tanjug.
Stabilnost američkih interesa
Teško je zamisliti, pojasnio je Vuletić, nešto što bi se nazvalo „trećom Jugoslavijom“ ili balkanskom konfederacijom, ali to nije nešto što je po svaku cenu daleko od realnosti, kao rešenje za balkansko „bure baruta“.
Mnogo je interesa na tom području (SAD, Rusija, Turska, sada i Kina…), konstatuje sa pravom Vuletić i preporučuje da balkanski lideri budu toga svesni.
Zapadni Balkan je, gotovo da smo sigurni u to, nestabilan baš zbog interesa koje pominje Vuletić, ali pre svega zbog interesa Zapada, još preciznije planova Sjedinjenih Američkih Država. Interesima pomenutih odgovara konstantna rovitost između Srbije, Hrvatske i Albanije, pa svrsishodno prilikama dolivaju ulje ili vodu na balkansku vatru.
Tako nam, barem, govori iskustvo u poslednjih četvrt veka. Dakako, toga smo svesni i trenutno, ma koliko slušali zapadno-činovničke fraze o stabilnosti. Važna je stabilnost, ali samo stabilnost njihovih interesa. Sve ostalo je kolateralna šteta, koja se nigde ne knjiži.
Rešenje je komšiluk, a ne zajednica
„U tom spletu različitih savezništava i neprijateljstava moguće je svašta zamisliti. Zato je jako važno da, pre svega oni koji vode zemlje u regionu, budu jako oprezni i svesni mogućih neželjenih, neočekivanih posledica, saveza pa i sukoba do kojih bi eventualno došlo i to je ono što je umetnost vođenja politike na ovim prostorima“, istakao je Vuletić u razgovoru za Tanjug.
Međutim, zemlje Zapadnog Balkana su toliko ekonomski ništavne, vojno zaostale i geopolitički neuticajne da većina lidera zemalja regiona (čast izuzecima) ili nemoćno izvršava ono što im sugerišu sa Zapada ili je direktno postavljena u funkciji zapadne politike.
Ubeđeni smo da gospodin Vuletić ima najbolje namere kad tražeći rešenje predlaže „treću Jugoslaviju“, ali moramo primetiti da bi takav eventualni projekat bio mrtvorođenče. Tvorevina tako skalemljena bila bi još pogodniji materijal za manipulacije državama i narodima sa prostora Zapadnog Balkana.
Da su mogli da žive jedni sa drugima ne bi isti oni koji danas svako malo dolaze da ih mire — uspeli da ih posvađaju devedesetih. Ne bi bilo onoliko smrti, iseljavanja i na kraju puj-pike ne važi.
Ako nisu mogli da sarađuju u prvoj i drugoj, sigurni smo da Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Albanci neće moći da sarađuju ni u „trećoj Jugoslaviji“. Pogotovu to neće moći u trećoj, ponajviše zbog svih zločina koji su počinjeni posle prve i druge. Rane su još otvorene, pa posipanje soli na njih nikako neće učiniti da zacele.
Jedino rešenje jeste da pomenuti narodi, ako nisu mogli da žive jedni sa drugima, žive jedni pored drugih. Komšija se, ipak, lakše podnosi kad živi iza susednih vrata, a ne kad imate zajednički dnevni boravak.
