On je to rekao u velikom intervjuu za „Dojče vele“ povodom objavljivanja knjige „Rat za Kosovo“, za koji ističe da je bio početak novog svetskog poretka.
„Kosovo je na početku bilo rat u kojem je NATO sebe ovlastio da deluje van granica članica Alijanse. Kosovo je bilo na početku novih ratova, a usledile su druge intervencije u inostranstvu, Makedonija, rat u Avganistanu, Irak — gde sve nisu učestvovale članice NATO-a… Onda 2011. Libija i u međuvremenu i istočno proširenje NATO-a, koje traje od devedesetih do danas i vodi ka rivalskom odnosu sa Rusijom. Neki kažu da je to ponovo oživelo Hladni rat. Ali na početku svega je rat na Kosovu“, navodi Grič.
U knjizi je naveo da je intervencijom iz 1999. godine NATO od „odbrambenog“ prerastao u „intervencionistički“ savez.
„To se vrlo konkretno vidi u tome što je napad na Jugoslaviju počeo bez rezolucije Saveta bezbednosti, pa je tako de jure bio napadački rat, zabranjen međunarodnim pravom. To se vidi i po tome što je NATO u aprilu 1999, povodom svog pedesetogodišnjeg postojanja, proširio sopstveni ugovor. U odlučujućim delovima je prešao sa defanzivnih na ofanzivne zadatke, sa odbrane na intervencije“, dodaje Grič.
Uveren je i da je već bilo prekasno kada je došlo do pregovora u Rambujeu, i da su postojali planovi napada i čvrsta odluka da se u njih krene.
Ističe da su postavljeni uslovi koje Slobodan Milošević nije mogao da prihvati, ali da je nakon 78 dana bombardovanja prihvatio štošta, osim jednog.
„Nije prihvatio da NATO trupe okupiraju Srbiju i Kosovo. Dakle, u Sporazumu iz Rambujea, u 8. članu dodatnog dokumenta poznatog kao Aneks B, stajalo je da u celoj Jugoslaviji NATO sme slobodno da se kreće. Čak da bi Jugoslavija, to jest Srbija, morala da plati za smeštaj i boravak NATO trupa, a da te trupe, naravno, kao i širom sveta, ne bi potpadale pod jurisdikciju zemlje u kojoj se nalaze već samo pod sopstvena pravila. Taj pasus Milošević na kraju nije morao da prihvati“, kaže Grič za „Dojče vele“.
