Noćas na Amerikance. Pa šta, rekao bi neki pobednički duh, ovamo pet (igrača) tamo pet (igrača). Utakmica počinje u 23.50, ali za košarkašku reprezentaciju Srbije ona dolazi u „5 do 12“. I bilo bi veoma važno da Srbija noćas izgubi.
Pre 14 godina i mesec dana u Indijanopolisu — dakle, u njihovom dvorištu, što je još slađe — reprezentacija Srbije (tada Jugoslavije) po peti put je postala prvak sveta. U finalu je pobedila Argentinu, u polufinalu Novi Zeland, a Ameriku je izbacila još u četvrtfinalu. Malo li je.
Međutim, to nije ova noć. I ne treba da bude.
Tačno je da košarkaši Srbije (posle dva poraza i jedne pobede) moraju da pobede u jednoj od predstojeće dve utakmice (Amerika i Kina), kako bi obezbedili plasman u u četvrtfinale košarkaškog turnira na Olimpijskim igrama.
Ne potcenjujući reprezentaciju Kine, ona je ipak za Srbiju daleko lakši zalogaj od reprezentacije Amerike. Zato samo njih treba pobediti.
Naime, ako košarkaši Srbije budu išli na pobedu i u utakmici sa „drim-timom“ — istrošiće se, neko može i da se povredi, a nije sigurno da će pobediti. Tako „izduvani“ mogu biti lak plen Kinezima. Onda će umesto da građane pozdrave sa balkona Starog dvora, morati da dođu iz Rija dosta ranije i da se od tih istih građana kriju.
Ako pak večeras budu išli na pobedu, pa u tom naumu i uspeju — a reprezentacija Australije je pokazala da Ameri i nisu baš neki „drim“ već samo tim — velika je verovatnoća da će sa njima Srbija morati da se sastane i u nastavku košarkaškog turnira.
To se tada, eliminaciono, broji. A da se ne lažemo, nije lako dobiti ijednu ekipu dva puta na istom turniru, a kamoli Ameriku dobiti dva puta.
E, da, u Indijanopolisu je tadašnji selektor Svetislav Pešić (rizikovao i) odstranio iz ekipe igrača koji nije poštovao disciplinu. Isplatilo mu se.
Zato je ova utakmica važna samo i jedino za selektora Aleksandra Đorđevića. Kao test. Što ekipe, što pojedinaca u njoj.