Najnovija dešavanja u režiji Kijeva, koja bi mogla da se označe kao teroristički akti, zasigurno će Ukrajini na neko vreme vratiti mesto u vrhu medijske pažnje. Pogotovo posle najnovije vesti da je njen predsednik Petro Porošenko naložio Ministarstvu spoljnih poslova da, povodom poslednjih događaja na Krimu, organizuje telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, kako je navedeno na sajtu šefa ukrajinske države.
Osim sa Putinom tražio je i telefonski razgovor sa rukovodstvima Nemačke i Francuske u trostranom „nordijskom formatu“, razgovor sa potpredsednikom SAD i predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom.
Neposredno pre toga ukrajinski predsednik je naložio da se podigne borbena gotovost jedinica Oružanih snaga Ukrajine na granici sa Krimom i u Donbasu.
Slučaj Ukrajina već duže vreme ušao je u kolotečinu koja je pred Kijev stavila teške zadatke promena u privredi i društvu, uz ispunjavanje teških uslova Zapada, što joj nespremnoj za to nije donelo ni dolar pomoći od avgusta prošle godine. Uz to je iscrpljuju stalna borbena dejstva, jer od aprila 2014. godine traju manje-više konstantni napadi na samoproglašene republike Lugansk i Donjeck na istoku zemlje, u kojima je, prema podacima UN, stradalo više od 9.400 ljudi.
Otuda i promena taktike kojom je trebalo vratiti fokus međunarodne zajednice. Pošto nije uspela da zatvori nijedno od žarišta koja je otvorila uz pomoć Zapada, Ukrajina, kojoj od „saveznika“ već stižu prekori zbog sporog rešavanja problema, rešila je da stvara nova. Pošto su je aktuelna globalna zbivanja u međuvremenu gurnula u zapećak, a toliko čekana pomoć izostala, trebalo je ponovo skrenuti pažnju svetske javnosti na sebe. Pa makar i terorističkim napadima.
Federalna služba bezbednosti (FSB) Rusije je tokom dve noći, 7. i 8. avgusta, sprečila više terorističkih napada na teritoriji Krima, odnosno pokušaja proboja diverzantsko-terorističkih grupa koje je organizovalo Ministarstvo odbrane Ukrajine, naveli su toj službi.
Kremlj je saopštio da je predsednik Rusije Vladimir Putin sa članovima državnog Saveta bezbednosti detaljno razmotrio scenario mera antiterorističke bezbednosti na kopnenoj granici, u morskom akvatorijumu i u vazdušnom prostoru Krima.
„Pokušaj terorističkog napada na Krimu je veoma opasna igra, a Rusija će učiniti sve kako bi osigurala bezbednost poluostrva“, poručio je Putin.
Kako se i očekivalo, Porošenko je odbacio navode da je Kijev odgovoran za organizaciju terorističkog napada na Krimu.
Demantovali su ga, međutim, sami ukrajinski diverzanti koje je FSB uhapsila.
Cilj im nije bio, kažu, da ubijaju ljude, već da na nekoliko mesta izvedu seriju manjih eksplozija i da stvore paniku kod turista, kako bi se, na kraju, „ubio turizam“ na Krimu. Svi oni su pripadali jednoj od grupa koje su obaveštajne službe Ukrajine poslale na poluostrvo, a po sopstvenom priznanju, prošli su specijalnu obuku u Glavnoj upravi Obaveštajne službe Ministarstva odbrane Ukrajine.
Politički analitičar Nikolaj Starikov više konstatuje nego što pita šta je očekivao Kijev kada je poslao diverzante na Krim. Da oni neće biti uhapšeni, da ruski specijalne službe ne rade svoj posao kako treba? Ili da Rusija neće reagovati?
Dizanje tenzija je bilo planirano od strane Kijeva i nalog Porošenka da se poveća borbena gotovost na granici sa Krimom i u Donbasom treba sagledavati upravo u tom kontekstu, rekao je on Sputnjiku. Starikov smatra da politička elita u Kijevu od prvog dana kada je došla na vlast radi na tome da izazove rat između Ukrajine i Rusije. „Upravo zato su ubijali nedužne u Donbasu. Zna se u čijem interesu je taj rat“, dodaje on.
Samo dan pre pokušaja terorističkih napada na Krimu, pokušan je atentat na lidera samoproglašene Luganske Narodne Republike Igora Plotnjickog.
„Prema postojećim podacima presretanja radio-signala, u teroristički napad u gradu Lugansku na vrhovnog komandanta LNR-a Plotnjickog umešani su diverzanti Službe bezbednosti Ukrajine koji su prošli pripremu u Severodonjecku pod upravom komandira takozvane jedinice ’Rubin‘“, saopštio je predstavnik Narodne milicije LNR-a Andrej Maročko.
Posle neuspelog atentata, ukrajinske snage bezbednosti nisu dozvolile posmatračima Specijalne misije OEBS-a da dođu na mesto granatiranja teritorija samoproglašene Luganske Narodne Republike, izjavio je Maročko, ocenivši da je time grubo prekršen Minski dogovor.
U isto vreme, predstavnik samoproglašene Donjecke Narodne Republike u Kontakt grupi Denis Pušilin izjavio je da je situacija tamo napeta i da u svakom trenutku može da eksplodira i preraste u rat. Upozorio je da će borbe u Donbasu biti nastavljene, i to krivicom Kijeva, ako ukrajinske vlasti ne budu poštovale makar tri tačke Minskog sporazuma. To znači da Ukrajina treba da poštuje potpuni prekid vatre u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, razmeštanje snaga duž linije razdvajanja u Donbasu, monitoring i verifikaciju režima prekida vatre od strane OEBS-a, kao i povlačenje teškog naoružanja uz nadzor OEBS-a.
Dva dana pre toga predstavnici Kontakt grupe za rešavanje situacije u Donbasu sastali su se u Minsku, ali pregovarači nisu mogli da se dogovore o razmeštanju snaga.
Umesto da potraži mirne načine da reši probleme, Ukrajina je, kako je to konstatovao Putin, prešla na praktikovanje terora.
U takvim okolnostima, smatra on, besmisleno je organizovati susrete u formatu „Normandijske četvorke“.
Sastanak takozvane „Normandijske četvorke“, koju čine Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina, na marginama samita G 20 najrazvijenijih zemalja 4. i 5. septembar u kineskom gradu Hangdžou ranije je inicirala Ukrajina, a Rusija je pokazala spremnost da na njemu učestvuje, kako je rekao njen šef diplomatije Sergej Lavrov.
Posle svega što se potom desilo to je pod velikim znakom pitanja.
Normandijski format za razmatranje krize u Ukrajini formiran je u leto 2014. godine i na najvišem nivou pregovori su održani četiri puta, a na nivou ministara spoljnih poslova devet puta. Poslednji sastanak ministara spoljnih poslova četiri zemlje održan je u Berlinu 11. maja. Tada je nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer izjavio da nije bilo napretka u pregovorima.
Ako se uzme u obzir da je pre neki dan bezuspešno završen sastanak Kontakt grupe, kao i da Specijalna posmatračka misija OEBS-a takođe ne uspeva da obavi svoj zadatak u Ukrajini, kako je to predviđeno Minskim sporazumom, onda ne čudi najnovije upozorenje Putina upućeno saveznicima Kijeva.
„Ti koji podržavaju Ukrajinu moraju da se opredele da li zapravo žele da se problem reši mirnim putem ili nastoje da provociraju. Ukoliko zaista žele mirno rešenje, onda bi trebalo da preduzmu realne korake kako bi izvršili pritisak na aktuelnu vlast u Kijevu“, poručio je predsednik Rusije.
