U Domu Narodnog parlament Srbije još nije ni utihnuo eho juče izgovorenih reči iz ekspozea mandatara za sastav nove vlade Srbije Aleksandra Vučića, a „dušebrižnici“ iz komšiluka Srbije već su digli glas zbog „preteranog srbovanja“. Pominjanje Republike Srpske, i saradnje sa njom u skladu sa Dejtonskim sporazumom, nisu se dopali nekima u Sarajevu. Ni Vučićevo izlaganje o dobrim odnosima sa liderima svih Srba iz regiona, nije prošlo ništa bolje, iako je mandatar u više navrata podvukao da buduća vlada ima za cilj „dobrosusedske odnose sa svima iz regiona“.
Dakle, kome i zašto smetaju Srbi i RS u ekspozeu Aleksandra Vučića?
Dževad Galijašević, analitičar iz Bosne i Hercegovine, smatra da svakome kome je smeta pominjanje Republike Srpske u ekspozeu Aleksandra Vučića, u stvari, smeta — Dejtonski sporazum. Naš sagovornik ističe i da je u Vučićevom ekspozeu čuo o Republici Srpskoj samo ono što je njegova dužnost i obaveza kao jednog od potpisnika Dejtonskog sporazuma.
„Dakle, ono što je obaveza i dužnost Srbije je da brine i sarađuje sa RS u okviru Specijalnog sporazuma koji ima sa RS, a koji je proistekao iz Dejtona. Vučićev ekspoze je prilično napredan za ovo vreme, i verovatno će nacionalisti iz svih okolnih država u njemu pronaći nešto što mogu osporiti, jer je Vučić ponudio novu vrstu politike — i Zapad i Istok, i Srbi i demokratija, i Rusija i Amerika. Sudbina Srba u regionu Srbiju mora zanimati, kao što i Hrvatsku zanima sudbina Hrvata u BiH“, kaže on.
Politikolog Dragomir Anđelković podseća da su zapadni mentori, u saradnji sa našim komšijama u prošlosti, više puta pokušali da Srbiji nametnu percepciju da ne bi trebalo da gleda šta se dešava u našem okruženju, pogotovu u delovima gde su Srbi, dakle, da se bavi samo sobom.
„Tu se, međutim, dosta toga promenilo i Srbija je znatno aktivirala svoju politiku saradnje sa RS, na šta ima i pravo jer je garant Dejtona. RS je u suštini, po tom sporazumu, država. Dakle, država u bosansko-hercegovačkoj zajednici, ali Srbija ima pravo na bliske veze. Sramota je što u prethodnim ekspozeima bivših vlada nije posvećena dužna pažnja odnosima sa RS, odnosno zaštiti Srba u regionu. Mislim da je ovaj put premijer stavio akcenta na to, i to je vrlo bitno“, smatra Anđelković, napominjući da je manje bitno šta o tome misle razni pioni u regionu.
On ističe da Srbija ne može da gradi regionalnu saradnju odričući se svojih interesa, jer saradnja, kako ističe, ima smisla samo ako obe strane uvažavaju i svoje i tuđe interese i pokušavaju da nađu kompromis.
Deo ekspozea srpskog premijera koji je „zasmetao“ regionalnim političarima, pre svega onima u Bosni i Hercegovini, tiče se najave Vlada Republike Srbije da će nastaviti da se angažuje na očuvanju prava i interesa srpskog naroda u regionu, u skladu s normama međunarodnog prava, kao i da će, u tom kontekstu, nastaviti da razvija najbliže odnose s Republikom Srpskom, u skladu s Dejtonskim sporazumom.
Vučić je u toku izlaganja istakao da „odnosi između političkih lidera srpskog naroda nikada nisu bili bolji, kao i da su zasnovani na međusobnom uvažavanju, poštovanju i zajedničkom delovanju u očuvanju srpskih nacionalnih interesa“.
„Po prvi put u savremenoj srpskoj istoriji napravili smo nepisano političko pravilo da ni lideri u RS od predsednika pa do opozicionih lidera… da lideri Srba iz regionu nikad o Srbiji, ni mi o njima nismo, niti ćemo reći ijednu lošu reč. Ako se oko nečega ne slažemo, mi se sastanemo i raspravimo, ali uvek ćemo izađi sa zajedničkim stavom. Jedinstvenim stavom u interesu celokupnog srpskog naroda. Nikada niste, niti ćete od mene čuti da javno izgovorim bilo koju lošu reč ni o Miloradu Dodiku, ali ni o Bosiću, Ivaniću, Pupovcu, niti ćete njih čuti ijednu lošu reč o Srbiji“, rekao je Vučić.
Naši sagovornici su jedinstveni u zaključku da je susedima Srbije više zasmetala činjenica da Srbija namerava da se brine i da „uz sebe čvrsto drži srpske manjine u državama u okruženju“, od same činjenice da je ime Republike Srpske pomenuto u ekspozeu.
