Nakon što se Ministarstvo odbrane Rusije zvanično obratilo vojnim resorima Sjedinjenih Država i većini zemalja Evrope i Azije i pozvalo ih da se pridruže ruskim naporima u izvođenju humanitarne operacije u Alepu, počeli su da stižu i konkretni predlozi, a prve su se odazvale Kina i Srbija.
Vojni analitičar Goran Jevtović na pitanje Sputnjika otkud to da će se srpske snage angažovati u dostavi humanitarne pomoći u konfliktu u Siriji — s kojim, ako se izuzme prihvat izbeglica, nismo imali mnogo veze — odgovara da je u pitanju klasičan potez iz domena humanitarnog prava.
„Imamo zakon o mirovnim operacijama, ali za svaku pojedinačnu operaciju pod okriljem UN ili EU Skupština donosi posebnu odluku. Ministarstvo odbrane nema takve nadležnosti. Vlada može da donese odluku, ali Skupština svakako mora da je ratifikuje, jer kada se angažuju vojne snage na humanitarnim pitanjima, pa i civilne, na konkretnim ratnim žarištima gde se odvijaju borbe, mogućnost gubitaka je velika, sve mora da bude u skladu sa državnom odlukom“, kaže Jevtović.
Penzionisanog pukovnika avijacije Gorana Jevtovića pitali smo i kakvu bi pomoć Srbija uopšte mogla da ponudi rusko-sirijskoj koaliciji u Siriji, jer Srbija trenutno u sličnim misijama ima oko 330 vojnika i drugog osoblja u šest misija.
„Posebne snage koje bi Srbija mogla da angažuje ne postoje. Mogu da se izvuku iz kontingenta koji imamo, ali on je simboličan. Pogotovo što su vojne snage angažovane na migrantskoj krizi, obezbeđuju državne granice zajedno sa snagama policije. Neke velike resurse Vojska Srbije nema, osim da uputi materijalnu, sanitetsku pomoć. Ali ono što stoji u saopštenju Ministarstva odbrane Rusije govori drugačije. Oni to definišu kao humanitarnu operaciju, a to je širok pojam. Ona može da ima i borbeni aspekt, tokom izvlačenja civila iz zone borbenih dejstava u zone bezbednosti, suprotna strana može da krene u zloupotrebu, pa se humanitarna operacija može pretvoriti u borbenu“, upozorava pukovnik Jevtović.
Međutim, nekadašnji predsednik republike i srpski ministar odbrane Boris Tadić kaže da Vojska Srbije ne može da učestvuje u misiji koja podrazumeva izvlačenje ljudi iz mesta u kojima su u toku operacije, jer u takvim misijama može da učestvuje samo u okrilju Ujedinjenih nacija.
„Srbija može da učestvuje samo u mirovnim misijama i operacijama, uključujući i operacije nametanja mira samo ako su pod rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Ovo je operacija koja nije pod takvom rezolucijom i tako nešto nije nemoguće“, kaže Tadić.
On objašnjava da Srbija u trenutnim okolnostima u Siriju može da pošalje sanitetski materijal, zavoje, gaze, odnosno samo ono što ne može da bude zloupotrebljeno. Sve ostalo, što bi moglo da bude zloupotrebljeno, ne može biti predmet takve podrške, kaže nekadašnji Ministar odbrane.
„Drago mi je da Vlada Srbije razume da naša zemlja mora da učestvuje u međunarodnim mirovnim misijama, iako su u mom mandatu kritikovali takvu politiku, govoreći da Srbija pre svega treba da šalje svoju vojsku na Kosovo i Metohiju. Vidim da oni svoju vojsku više ne šalju tamo. Ne pominju ni Rezoluciju 12 44 u tom smislu, a toliko su nas kritikovali. Upozoravam vladu da i u ovoj operaciji može da pošalje samo sanitetski materijal i ono što može da koristi ljudima za lečenje, a nikako za nekakvu zloupotrebu“, kaže Tadić.
Inače, i pored više pokušaja, Sputnjik u Vojsci Srbije nije uspeo da sazna koji vid humanitarne pomoći će Srbija uputiti rusko-sirijskoj koaliciji u Siriji, koja poslednjih dana pokušava da zaštiti stanovnike razorenog Alepa.
Podsećamo, Ministarstvo odbrane Rusije javno je izrazilo zahvalnost Kini i Srbiji, koje su prve dale podršku rusko-sirijskoj inicijativi za sprovođenje humanitarne operacije kod Alepa.
„Očekujemo dalje praktične korake vojnih resora pomenutih država u podršci ruskim naporima za pružanje humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu“, navodi se, između ostalog, u saopštenju iz Moskve.
