Povodom rasprave koja se ovih dana vodi u Hrvatskoj o tome kako treba pravno urediti upotrebu ustaškog pozdrava „Za dom spremni“, sa željom, naravno, da se dozvoli njegova upotreba, Dačić poručuje da je to, u stvari, jasan pokazatelj stanja u toj zemlji, koja, kao članica EU, rehabilituje fašističku ustašku NDH.
Hrvatska, ističe Dačić, naravno, ima pravo da bira svoj put, ali nema pravo, niti će Srbija oćutati na to, da rehabilituje i opravdava genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u fašističkoj ustaškoj NDH.
„Iako Evropa ćuti, Srbija to ne sme i neće“, naveo je Dačić u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
„Ovih dana u Hrvatskoj se vodi rasprava o tome kako treba pravno urediti upotrebu ustaškog pozdrava ’Za dom spremni‘, sa željom, naravno, da se dozvoli njegova upotreba. To je, u stvari, jasan pokazatelj stanja u Hrvatskoj, koja, kao članica EU, rehabilituje fašističku ustašku NDH.“
Zamislite, ukazuje Dačić, da se takva rasprava ili upotreba nacističkih simbola desi u Nemačkoj, gde se za korišćenje pozdrava „Zig hajl“ ide u zatvor.
Da se u bilo kojoj zemlji koristi kukasti krst, sigurno bi to bila asocijacija na Hitlera, iako je to i jedan od simbola istočnjačkih religija, dodao je Dačić, koji je potpredsednik Vlade Srbije.
Kada je, podseća, princ Hari obukao košulju sa kukastim krstom, engleska javnost ga je optužila za nacizam, a ne za budizam ili hinduizam.
„Tako i u slučaju Hrvatske, jasno je da je pozdrav ’Za dom spremni‘ vezan za ustaše, Anta Pavelića, koji ga je prvi upotrebio 1932. godine, i za nacističku ustašku NDH. Uostalom, i svoj prvi govor 10. aprila 1941. godine, prilikom proglašenja NDH, Slavko Kvaternik je završio tim pozdravom. List ’Hrvatska straža‘ od 7. juna 1942. godine piše da je pozdrav ’Za dom spremni‘ ’niknuo‘ iz poglavnikove duše“, rekao je Dačić.
Pod tim pozdravom „Za dom spremni“ vršen je genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima širom NDH, ističe Dačić.
On dodaje da su pod tim pozdravom marširale i novoustaše u Kninu, povodom obeležavanja „Oluje“, najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata.
