Ishod tog sastanka će nesumnjivo uticati ne samo na dalje odnose dveju zemalja, nego i na stanje na Bliskom istoku zahvaćenom ratom — ali i na ukupnu sliku savremenog sveta.
Sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i Turske, Redžepa Tajipa Erdogana, u Sankt Peterburgu ima posebnu težinu i zato što je to njihov prvi susret posle velike krize u odnosima dveju zemalja, izazvane rušenjem ruskog aviona iznad tursko-sirijske granice novembra prošle godine.
Posle česte razmene optužbi i ruskih ekonomskih sankcija, rusko-turski odnosi su otoplili početkom jula, kada je Erdogan konačno poslao Putinu pismo izvinjenja. Usledio je i direktan kontakt — četrdesetominutni telefonski razgovor. A nakon pokušaja vojnog puča u Turskoj, Putin je bio prvi koji je pružio podršku Erdoganu.
Čak i dok su odnosi dveju zemalja bili „na ledu“, slika sveta je već počela da se menja. Tome je, pre svega, doprinelo uključivanje Rusije u rat u Siriji, što je značajno promenilo situaciju na terenu. To je dovelo do menjanja slike, kako regionalne, tako i globalne. Otud i ocene brojnih svetskih zvaničnika da bez Rusije nema rešenja sirijske krize.
Uz to, puč u Turskoj (posle koga su zahladneli odnosi Turske sa Vašingtonom, jer Ankara optužuje SAD da su sarađivale s pučistima), pa stanje u EU — pogotovo posle „bregzita“, kao i veoma klimavi dogovor EU i Turske o rešavanju migrantske krize — sve su to okolnosti koje će nesumnjivo uticati na ishod razgovora Putina i Erdogana.
Taj sastanak, kako je najavljeno, treba da odredi mapu puta budućih odnosa dveju zemalja. Na stolu će, kako je ovih dana najavio turski ambasador u Rusiji Umit Jardim, biti pitanja koja se tiču dveju zemalja — naravno, i ekonomska — kao i regionalni problemi, ali i međunarodne teme. Važno pitanje biće i opšta pretnja od terorizma i borba protiv te pojave, posebno u svetlu razvoja situacije u Siriji.
Pripreme za susret Putina i Erdogana traju već mesec dana na različitim nivoima. Sudeći po dosadašnjim izjava zvaničnika dveju zemalja, dogovor oko situacije u Siriji, koji je posebno istaknut kao važan, već je postignut — ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sredinom jula je izjavio da će normalizacija odnosa između Rusije i Turske doprineti efikasnijem rešavanju sirijske krize.
Prethodno je, početkom jula, posle razgovora sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, Lavrov rekao da su dve zemlje došle do dogovora u vezi sa sirijskom krizom, odnosno da se Ankara složila s tim da su Nusra front i DAEŠ terorističke organizacije.
Nije sporno da i dalje postoje razlike između dve strane u odnosu na neka međunarodna pitanja — uostalom, Turska je članica NATO-a koji se, predvođen Vašingtonom, pozicionirao duž zapadne i jugozapadne granice Rusije. Rusija je pak dovoljno ojačala da, nažalost SAD, ruši postojeću neravnotežu u svetu, koju su Amerikanci decenijama negovali.
Ankaru pak u poslednje vreme pritiskaju brojni problemi, od dogovora sa Briselom oko izbeglica s Bliskog istoka, čija je sudbina neizvesna, potom kritika sa Zapada zbog odgovora na propali vojni puč, ali optužbi da joj je teritorija „protočni bojler“ za teroriste koji deluju u Siriji, pa sve do borbe sa Kurdima.
Naravno, tu su i ekonomski problemi, odnosno posledice ruskog embarga koji je uveden pošto su odnosi dveju zemalja u novembru stavljeni „na led“. Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Turske je od tada praktično stao, kao i dolazak ruskih turista, koji su najbrojniji strani gosti u Turskoj — ta zemlja, naime, 12 odsto svog BDP-a prihoduje od turizma. Dodatni izazov predstavljaju i energenti — 60 odsto potreba za gasom Turska namiruje iz Rusije, a stali su i projekti izgradnje gasovoda „Turski tok“, kao i nuklearne elektrane „Akuja“. Zato i ne čudi konstatacija turskog ambasadora u Moskvi da, kakva god bila globalna agenda, Rusija i Turska kao susedi imaju poseban status i značaj jedna za drugu, a tako, naglasio je, treba da ostane i ubuduće.
Zbog svega toga, ako bi se i za jedan noviji događaj na svetskoj političkoj sceni uobičajenom novinarskom poštapalicom moglo reći da je „istorijski“, ili da otvara „novu etapu“ u odnosima dveju strana, onda je to sutrašnji susret lidera Rusije i Turske.
Ishod tog sastanka će, nesumnjivo, uticati ne samo na dalje odnose dveju zemalja, nego i na stanje na ratom zahvaćenom Bliskom istoku — ali i na ukupnu sliku sveta.
