Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je objasnio da je „suvereno pravo jedne strane da predloži kandidaturu ambasadora i da je suvereno pravo druge strane da se sa tim ne složi“.
„Proceduralno su mogući i drugi predlozi“, pojasnio je Peskov diplomatski protokol, dodajući da nije upoznat sa tim da li ima i drugih kandidata.
Eksperti ističu da opoziv ili neprihvatanje ambasadora ili ambasade nije samo diplomatski znak kategoričkog pogoršanja odnosa ili čak skorog početka rata, već i da sprečava uspostavljanje odnosa između zemalja.
Slična situacija bila je i posle „Majdana“, kada Kijev nije prihvatio kandidaturu ambasadora Rusije Mihaila Zurabova, ali je kasnije bio prinuđen da to učini.
Ukrajina je posle događaja na Krimu opozvala svog ambasadora iz Rusije i u Moskvu je poslala privremenog poverenika.
Ruski zvaničnici ocenjuju da to za Rusiju neće biti veliki gubitak, ali da je neprijateljska politika Petra Porošenka kontraproduktivna za samu Ukrajinu. Oni navode da od uvođenja bilo kakvih ograničenja gubi upravo Ukrajina, s obzirom na to da građani te zemlje masovno idu u Rusiju da rade.
U Moskvi sada ima i onih koji smatraju da sa Kijevom ne bi trebalo graditi diplomatske odnose, pošto Ukrajina nije samostalna država.
„Svi smo svesni da Ukrajina apsolutno nije samostalna država. Ona je u potpunosti marioneta SAD, tako da se nijedna oduka ne donosi u Kijevu“, izjavio je član Komiteta Državne dume za poslove ZND i veze sa sunarodnicima Ilja Drozdov.
On je naglasio da Ukrajina sada nema ambasadora u Rusiji i da zbog toga Moskva ne bi trebalo da gradi nove veze sa Kijevom.
„Ukrajina je veštačka tvorevina, koju su stvorili sovjetski lideri… Mi smo ih hranili nekoliko decenija, stvorili smo im državu, ali je oni nisu zadržali“, rekao je poslanik, dodajući da sa „takvim odnosima između dve zemlje ambasador i nije potreban“.
Prvi zamenik šefa Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Vladimir Džabarov takođe nije isključio mogućnost da je odluka ukrajinskih vlasti o ruskom ambasadoru doneta posle konsultacija sa „američkim mentorima“.
„Ovde se ne radi o pojedincu, niti o kandidaturi novog ruskog ambasadora u Ukrajini, već o negativnoj politici Kijeva prema Rusiji u celosti“, dodao je Džabarov.
Podsećamo, predsednik Rusije Vladimir Putin opozvao je Mihaila Zurabova, bivšeg ruskog ambasadora u Ukrajini, te je ulogu privremenog poverenika za Rusiju preuzeo Sergej Toropov.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Moskva zatražila od Kijeva da novi ambasador bude Sergej Babič, kao i da su tu kandidaturu podržali i Savet Federacije i Državna duma.
Kijev je, sa druge strane, poručio da neće razmatrati pitanje postavljanja novog ambasadora Rusije u Ukrajini. Zamenica ministra inostranih poslova te zemlje Jelena Zerkalj je rekla da je to pitanje skinuto sa dnevnog reda.
Prema njenim rečima, Ukrajina je pitanje ambasadora rešila još 2014. godine kada ga je opozvala.
„Trenutno u Ukrajini radi privremeni poverenik, a s obzirom da je za Ukrajinu limitirano poslovanje sa Rusijom, skidanje tog pitanja sa dnevnog reda nikako neće uticati na odnose naših zemalja“, navela je ona.
Zerkaljeva je dodala da je uloga poslednjeg ruskog ambasadora u Ukrajini bila minimalna kada je reč o uspostavljanju odnosa između dveju zemalja.
„Bez obzira na to ko će biti ambasador, Zurabov, Babič, ili neko drugi, zadatak je obnavljanje međudržavnih odnosa, koji su nestali po naredbama spolja. Danas je Kijev teritorija kojom se upravlja spolja, a strateški zadatak naše zemlje je obnavljanje bilateralne saradnje. Naše zemlje su predodređene da budu susedi i partneri. Narodi će svejedno biti zajedno. Zadaci koji se nalaze pred našim diplomatama u Kijevu su teški, ali ja sam uveren da će u narednim godinama biti ispunjeni“, izjavio je predsednik Komiteta Državne dume za poslove ZND Leonid Slucki, koji je uveren da će Babič u skorije vreme stupiti na dužnost ambasadora RF u Ukrajini.
