Početkom nedelje, američki mediji javili su da je Frenk Kendal, najveći kupac oružja američkog ministarstva odbrane, sazvao je zatvorenu sednicu Odbora za odbrambenu nabavku za sredu, sednicu koja treba da razmotri strategiju američkog vazduhoplovstva za kupovinu novih raketa koje bi zamenile „Minutmen III“ na lanserima interkontinentalnih balističkih raketnih sistema, koji su u službi od 1970. Očekuje se da bi trošak za modernizaciju zastarele američke nuklearne trijade (uključujući rakete, podmornice i nuklearno oružje u vazduhu) trebalo da američke poreznike izađe jedan bilion dolara u periodu od 30 godina.
U međuvremenu, očekuje se da najnoviji ruski interkontinentalni balistički raketni sistem, RS-28 „Sarmat“, koji je počeo da se razvija 2011, započne da zamenjuje R-36M (NATO oznaka „SS-18 Satana“) do 2018.
Vojni analitičar i predsednik moskovske Akademije za geopolitičke probleme, objasnio je da SAD moraju da pređu veliki put da bi i hipotetički dostigle ruski raketni potencijal.
Ekspert podseća da se „već desetak godina razgovara o ovim raketama, ali očigledno njen razvoj tek počinje; govorimo o pružanju tehničkih specifikacija proizvođačima. Proći će desetak godina pre nego što vidimo gotov proizvod; ove rakete biće konkurencija ruskom ’Sarmatu‘“.
Sivkov navodi da se ugrubo mogu predvideti karakteristike novih američkih raketa.
„Ovo će najverovatnije biti raketa na čvrsto gorivo sa dometom do 12 hiljada kilometara i nosivosti između četiri i pet tona. Ona će najverovatnije imati bojevu glavu, a svaka od njih bi trebalo da ima preciznost od 50 do 100 metara i tri do deset bojevih glava po raketi.“
Trenutno su „Minutmen III“ je jedina kopnena interkontinentalna balistička raketa u američkom arsenalu. Prema poslednjim javnim podacima, SAD imaju 450 ovakvih raketa, koje će biti u službi do 2020.
Ne zna se mnogo o tačnim karakteristikama balističke rakete RS-28 „Sarmat“ na teško tečno gorivo, koja se razvija za ruske strateške raketne jedinice i planirano je da uđu u službu u naredne dve godine. Neki izvori ukazuju da ovo oružje predstavlja dvofaznu raketu, sa procenjenim operativnim dometom od deset hiljada kilometara, mase sto tona i nosivosti 4-10 tona.
Raketa će biti opremljena sa najviše 12 bojevih glava (ili do 24 Ju-74 hipersoničnih letelica), od kojih svaka može pojedinačno da se usmerava tokom ponovnog ulaska. Oružje je dizajnirano sa nizom antiraketnih mera koje su namenjene probijanju američkog raketnog štita.
Politikolozi smatraju da je Rusija počela aktivno da razmatra modernizaciju svog nuklearnog odvraćanja nakon što su se Sjedinjene Američke Države povukle iz Sporazuma o antibalističkim projektilima i počele da raspoređuju raketne sisteme u Istočnoj Evropi, tvrdeći da su napravljene za prevenciju pretnje od iranskih nuklearnih raketa.
Prošle godine potvrđene su sumnje ruskog predsednika Vladimira Putina o pravim razlozima za razmeštanje raketnog štita. Nakon potpisivanja iranskog nuklearnog sporazuma, SAD su nastavile izgradnju i razmeštanje svojih PRO sistemima u Istočnoj Evropi, među kojima su i stalne baze u Rumuniji i Poljskoj.
