Prema njegovim rečima, uvođenje PRO sistema na granicama Rusije i ne može da se odrazi na drugi način osim negativno jer su „svojevremeno Sjedinjene Američke Države jednostrano izašle iz Sporazuma o protivraketnoj odbrani i, u suštini, počele da podrivaju fundamente međunarodne bezbednosti“.
On je dodao da je sada učinjen još jedan korak i podsetio da Rusija od početka dvehiljaditih uporno ponavlja, kao mantru, jednu te istu stvar: „Bićemo prinuđeni nekako na to da odreagujemo“.
„Nas niko ne čuje. Niko s nama neće da pregovara. Osim uopštenih fraza, ne čujemo ništa. A uopštene fraze svode se na to da to nije usmereno na Rusiju, da ne preti bezbednosti Rusije. Podsetiću da je prvobitno reč bila o tome da je potrebno preduprediti opasnost od Irana, reč je bila o iranskom nuklearnom programu. Gde je sada iranski nuklearni program? Nema ga“, rekao je Putin.
Razmeštanje uređaja za lansiranje u Istočnoj Evropi, na koje mogu da se postave rakete srednjeg dometa, predstavlja razaranje rusko-američkog Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa, što zahteva detaljne razgovore, rekao je Putin.
U uređaje PRO u Rumuniji mogu da budu smešteni udarni kompleksi, dovoljno je da se promeni programski softver, Rusija će morati da odgovori na to, rekao je Putin.
„To su uređaji za lansiranje i radarske stanice. Danas se tamo razmeštaju rakete dometa 500 kilometara. Kroz nekoliko godina to će biti rakete dometa 1.000 kilometara. Mi čak znamo rok kada će te rakete biti uvedene u naoružanje. Ali kako nam to ne preti? I te kako preti našim nuklearnim snagama“, izjavio je predsednik Rusije.
Prema njegovim rečima, najgore je to što u te uređaje mogu da budu postavljeni napadački kompleksi već sada. A njihov domet je 2.400 kilometara.
„Zameniti jednu raketu drugom ne predstavlja nikakav trud. Dovoljno je samo promeniti programski softver. Niko to neće primetiti. Čak i Rumuni neće primetiti“, dodao je Putin.
Grčki premijer je istakao da dijalog njegove zemlje s Rusijom može da podigne na suštinski novi nivo odnose Ruske Federacije s Evropskom unijom i NATO-om.
„Smatramo, kako se navodi i u deklaraciji, da podizanje našeg dijaloga na suštinski drugačiji nivo može da utiče u teškom periodu, kada je reč o unapređivanju odnosa Evropske unije i Rusije i NATO-a i Rusije, kao i kada je reč o učvršćivanju evropske arhitekture bezbednosti u okviru OEBS-a“, rekao je Cirpas.
Prema Ciprasovim rečima, arhitektura bezbednosti u Evropi ne može da bude izgrađena bez učešća Rusije kao glavnog igrača.
„Nemoguće je imati arhitekturu bezbednosti u Evropi bez Rusije u svojstvu činioca te arhitekture. Takvi su naši principi“, rekao je Cipras.
On je istakao i da je s Putinom razgovarao o situaciji u Ukrajini i da su strane istakle da podržavaju ispunjavanje odredbi Minskog sporazuma.
Odnosi s Turskom
Odgovarajući na pitanja novinara u vezi s rusko-turskim odnosima, Putin je istakao da Rusija želi da obnovi odnose s tom zemljom bez obzira na incident s ruskim bombarderom Su-24, jer ih ona i nije narušila.
Prema njegovim rečima, Rusija je u kontaktu s Turskom posredstvom raznih kanala, a Moskva čeka konkretne poteze turske strane, kojih za sada nema.
Govoreći o projektu gasovoda „Južni tok“, ruski predsednik je rekao da je Turska postavljala uslove za preliminarnu korekciju cena gasa.
„Otkriću malu tajnu: nama su turski partneri u početku postavili uslove preliminarne korekcije cena gasa, o čemu se nismo dogovarali. To, međutim, nije najvažnije, mislim da bismo se o tome dogovorili. Opet nismo videli podršku Evropske komisije“, rekao je Putin.
Svaki predlog za južni gasni pravac dobrodošao
Putin je istakao da je Moskva spremna da razmotri bilo koji energetski projekat za južni pravac, ali samo pod uslovom da dobije odgovarajuće garancije.
„Spremni smo da uzmemo u obzir bilo koji projekat nezavisno od konteksta političkih odnosa s bilo kojom zemljom u Evropi, s našim susedima. Spremni smo za realizaciju bilo kog projekta. Potrebne su nam, međutim, prethodne garancije. Ne obični razgovori o tome kako to predstavlja veliki uzajamni interes, mi više nećemo da trošimo novac na to“, rekao je Putin.
On je naglasio da je Rusija već pretrpela određene gubitke, potrošivši novac na pripremne radove.
„Ali sada nameravamo da ostvarimo 'Severni tok 2'. Nadam se da taj projekat niko neće ometati, ali to ne znači da nismo spremni da radimo na jugu Evrope, molim“, dodao je Putin.
Pitanje Krima je zatvoreno
Pitanje Krima je zatvoreno, rekao je ruski predsednik komentarišući izjavu ukrajinskog lidera Petra Porošenka da će nakon povratka ukrajinske vojne službenice Nadežde Savčenko osuđene u Rusiji za ubistvo ruskih novinara ukrajinske vlasti vratiti i poluostrvo.
„Što se tiče Krima, mi to pitanje smatramo konačno zatvorenim. To je istorijska odluka ljudi koji žive na Krimu i nikakvih razgovora o tome ni sa kim Rusija neće voditi“, rekao je Putin i dodao da ima na umu poznatu izreku: „Daj Bože da vaše tele pojede našeg vuka“.
„Zbog toga, hajde da se ne vraćamo na to“, rekao je Putin.
Govoreći o problemu Donbasa, Putin je istakao da situacija u toj oblasti može da se reši samo decentralizacijom Ukrajine i zakonom o posebnom statusu, odnosno ispunjavanjem odredbi Minskog sporazuma.
Kada je reč o zapadnim sankcijama Rusiji, Putin je istakao da kada Zapad bude sazreo da ukine ograničenja, Moskva će učiniti identičan korak.
Kurdi u Siriji nisu problem Rusije
Rusija se ne bavi rešavanjem problema Kurda u Siriji, to je stvar vlada zemalja u kojima Kurdi žive, rekao je Putin.
„Ne bavimo se time. To uopšte nije naša stvar. To je stvar kurdskog naroda, stvar vlada onih zemalja u kojima Kurdi žive“, rekao je Putin novinarima u Atini.
„U Siriji se bavimo borbom protiv terorističkih organizacija i očuvanjem legitimne strukture vlasti, s tim da tamo ništa ne bude uništeno i da na teritoriji Sirije ne vidimo ponavljanje libijskih događaja ili nešto još gore — somalijskih događaja. To ne želimo da dozvolimo“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, Rusija je „u kontaktu s mnogim partnerima u vezi s ovim pitanjem, uključujući američke“.
„Imamo redovan dijalog, u nekim bliskim zemljama tamo imamo kontakte dva puta dnevno, ujutru i uveče. Tu je i pregovarački proces“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je naglasio da šefovi diplomatije redovno razgovaraju o tom pitanju, kao i specijalne službe i ministarstva odbrane.
„Proces je uspostavljen. Potrebno je da on bude doveden do logičnog završetka, do početka mirovnog procesa, do rešavanja problema političkim sredstvima. Na svaki način ćemo težiti tome“, zaključio je ruski predsednik.
Prema njegovim rečima, Rusija, SAD, Evropa, kao i niz zemalja među kojima i Turska moraju da prevladaju nesuglasice radi pobede nad terorizmom.
„I Rusija, i zemlje regiona, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju, Iran, i Sjedinjene Američke Države, i, naravno, Evropa – svi zajedno moramo to da učinimo. Ali moći ćemo to da učinimo tek onda kada shvatimo da terorizam preti svima nama i kada uspemo da prevladamo protivrećnosti koje nas dele. To ćemo nekada obavezno morati da učinimo“, rekao je ruski lider.
On je naveo da radi sprečavanja talasa izbeglica u Evropi treba stvoriti uslove za Sirijce, Iračane, Libijce da mogu normalno da žive u svojim sopstvenim zemljama.
„Bez toga je jednostavno nemoguće rešiti problem izbeglica, on će samo rasti. Afrika je velika, nećete zadržati celu Afriku“, dodao je Putin.
