Glavno pitanje je, međutim, kako će se tim povodom postaviti Vašington, budući da su Sjedinjene Države najveći protivnik ove sjajne prilike za Rusiju da dodatno ojača svoje ekonomske veze sa Evropom, smatra urednica portala „Balkan magazin“ i stručnjak za energetiku Jelica Putniković.
„Kao i svaki dobar trgovac“, kaže ona, „Rusija svoje potrošače u južnom delu Evrope neće ostaviti bez gasa, jer ne želi da na taj način prepusti to tržište nekoj drugoj zemlji, iako je svima poznato da države tog dela Starog kontinenta, sem Turske, i nisu veliki potrošači“.
Glavni adut u ovoj priči, navodi Jelica Putniković, svakako je Turska, koja, uprkos zategnutim odnosima sa Moskvom, zauzima drugo mesto — posle Nemačke — po količini uvoza ruskog gasa.
„S obzirom na to da je turska industrija i dalje u razvoju, potreba za plavim energentom će samo rasti“, objašnjava urednica „Balkan magazina“.
Međutim, kako naglašava, u celoj toj zavrzlami najveći problem predstavljaju Sjedinjene Države, s obzirom na to da je njihova inicijativa protiv ruskih gasovoda koji se grade kako bi snabdevali Evropu čisto političke, a ne ekonomske prirode.
„Vašington ne želi da dozvoli da Rusija dodatno ojača svoje ekonomske veze s Evropom i da, zahvaljujući prodaji prirodnog gasa, tamo ima stabilno tržište i platežne kupce, kao što su evropske zemlje. ’Južni tok‘ je propao zbog angažmana američkih političara — ne samo u Briselu, već i u Bugarskoj — kao i zbog usvajanja Trećeg energetskog paketa. Zo je takođe učinjeno na insistiranje američkih zvaničnika“, navodi Jelica Putniković.
Usvajanjem Trećeg energetskog paketa, objašnjava ona, Evropa je htela da udovolji Sjedinjenim Državama, iako taj propis, kako kaže, „nema nikakve veze sa zdravom pameti“.
„Tim paketom Evropa je obavezala sve koji žele da grade gasovode da prilikom izgradnje ostave prostor za još nekog dodatnog tranzitera — iako je svima jasno da niko ne gradi gasovod većeg kapaciteta kako bi kasnije neki ’slučajni prodavac‘ mogao kroz te iste cevodode da propušta svoj gas“, naglašava Putnikovićeva.
S obzirom na to da već postoji Memorandum o razumevanju o izgradnji gasovoda, koji su potpisali ruski „Gasprom“, italijanski „Edison“ i grčka kompanije DEPA, ono što je sigurno je da realizacija tog projekta neće početi dok god se ne obezbedi gas koji će tim gasovodom krenuti.
Činjenica da je Italija, koja je učestvovala i u prethodnom pokušaju izgradnje „Južnog toka“, ponovo ušla u pregovore s „Gaspromom“ jasno pokazuje da su italijanski zvaničnici prvo razmotrili sve druge dostupne mogućnosti za nabavku gasa za teritorije na jugu Italije, ali da su shvatili da bolje rešenje od ruskog gasa ne postoji, kaže Jelica Putniković.
„Takvi projekti se planiraju godinama unapred pre nego što uopšte počne njihova realizacija. Podsećam da je planirani ’Južni tok‘ trebalo da ima dva kraka — jedan od Bugarske do Austrije, a drugi ka Grčkoj, pa preko Jadranskog mora do Italije. Upravo je to taj projekat o kojem se ponovo priča — gasna veza između Rusije i Italije“, zaključuje sagovornica Sputnjika.
