Zvaničnici Evropske unije strahuju da će Rusija pomoću tog gasovoda, kao prvo, umanjiti ulogu Ukrajine kao tranzitne zemlje za gas, a kao drugo, učiniti nepovoljnim alternativne isporuke energenta iz Kaspijskog regiona, čime će zavisnost Evrope od „Gasproma“ biti povećana.
„Obnavljanje prijateljstva između Turske i Rusije može da bude problem za Evropu, ako ruske vlasti računaju na to da Turska zameni Ukrajinu kao tranzitne zemlje za gas… To ima smisla za Tursku, jer će ona dobijati jeftiniji gas iz Rusije, ali za nas će to biti problem“, izjavio je neimenovani činovnik EU za zapadne medije.
Zapadni eksperti su pokušali da umire evropske zvaničnike izjavama da je rusko-turski savez krhak, posebno zbog potresa izazvanih pokušajem prevrata u Turskoj, ali i i zbog toga što još nije prošla ni godina od momenta kada je Turska oborila ruski vojni avion SU-24 u Siriji.
„U vreme nestabilnosti, ako ste pri zdravoj pameti, nećete počinjati velike infrastrukturne projekte“, izjavio je Simon Taljpjetra, ekspert iz briselskog analitičkog centra.
Moskva i Ankara su sada, po njegovom mišljenju, više zainteresovani za političke deklaracije, nego za stvarnu realizaciju projekata, prenosi „Biznis insajder“.
Ruski analitičari smatraju da je zabrinutost Evropljana „čudna“, naročito zbog njihove prevelike želje da Ukrajini sačuvaju status tranzitne zemlje za gas.
Za EU Ukrajina je zemlja koju bi trebalo podržavati, ali iz ruskog ugla Ukrajina je izvor rizika za EU i nepouzdan partner.
Eksperti podsećaju da optužbe da Rusija namerava da izgradi druge gasovode — „Turski tok“, „Južni tok“ i/ili „Severni tok 2“ — samo kako bi napakostila Ukrajini i oduzela joj status tranzitne zemlje nisu osnovane. Moskva želi da obezbedi stabilnu isporuku gasa u EU, a sa druge strane Kijev to koristi kao sredstvo za ucenu.
Rusi su već umorni od sporova i stalnog natezanja sa Ukrajinom oko cene gasa, načina plaćanja, nagomilanih dugova, krađe „plavog goriva“ namenjenog evropskim potrošačima i stalnih pretnji Kijeva da će ponovo zavrnuti „slavine“. Zato Moskva želi da od 2019. godine, kada ističe gasni ugovor između Rusije i Ukrajine, izbegne sve te rizike i omogući redovnu, stabilnu i sigurnu isporuku „plavog goriva“ Evropi.
Osim toga, još pre petnaestak godina Rusija, EU i Ukrajina su konstatovale da je gasovod, izgrađen još u sovjetsko doba, zastareo i trebalo je da potpišu sporazum o obnovi cevovoda kroz Ukrajinu. Međutim, do realizacije plana nikad nije došlo zahvaljujući Ukrajini.
Evropa sada treba da se odluči da li će dozvoliti da se njihovi građani smrzavaju, kao što je to bio slučaj 2009. godine kada je Ukrajina usred zime zavrnula ventile, ili će podržati Rusiju u njenoj nameri da izgradi nov gasovod i zaobiđe Ukrajinu sa kojom su imali gorko iskustvo.
Sa druge strane, smatraju eksperti, Evropa nema razloga za zabrinutost ni zbog toga da će gasovod pojačati zavisnost Evrope od Rusije, jer je Rusija oduvek EU bila pouzdan partner, koji poštuje dogovore i sporazume.
U ukrajinskom „Naftogasu“ se, međutim, nadaju da će EU, ipak, blokirati izgradnju gasovoda „Turski tok“.
„EU, uz političku volju, mogla bi da blokira izgradnju ’Turskog toka‘. Ni Turska ni Rusija nemaju tehnologije za izgradnju gasovoda po dnu mora, a to mogu samo strane kompanije. Prema tome, uz jaku želju EU i zapadnih zemalja metodom sankcija taj projekat može biti zaustavljen, pitanje je samo da li ima političke volje“, izjavio je šef „Naftogasa Ukrajina“ Andrej Koboljev.
On je dodao da te tehnologije imaju samo četiri zemlje i da projekat neće biti realizovan ukoliko one odbiju da učestvuju u projektu.
Koboljev je rekao da izgradnja „Turskog toka“ nosi određene rizike za Ukrajinu, jer će to dovesti do smanjenja tranzita ruskog gasa kroz njenu teritoriju.
„Turski tok“ podrazumeva izgradnju gasovoda koji bi išao od Rusije do Turske po dnu Crnog mora. Prvobitno je bilo dogovoreno da ukupan kapacitet „Turskog toka“ iznosi 64 milijarde kubnih metara i da ima četiri kraka, a zatim je taj obim smanjen. Više se, međutim, ne govori o četiri cevi, nego samo o dve kojima bi se zadovoljile potrebe Turske i dela Evrope.
„Turska je zainteresovana da gas dobija direktno, bez prolaska kroz druge tranzitne zemlje, i u okviru toga je za ’Turski tok‘ predviđena jedna linija, što je minimum za turske potrošače. Linija je 15,75 milijardi kubnih metara gasa. U principu, mi sada razgovaramo o izgradnji dve linije. Druga linija je za evropske potrošače, potrošače jugozapadnih evropskih zemalja, a ona bi takođe mogla da bude postavljena po dnu Crnog mora i preko teritorije Turske“, rekao je ruski ministar energetike Aleksandar Novak.
