„Evropska unija je uz saglasnost Beograda preuzela ulogu posrednika u rešavanju konflikta. Ali danas je sve jasnije da joj nedostaje snage da obezbedi sprovođenje čak i prvog sporazuma“, rekao je Čepurin u intervjuu za televiziju „Most“ iz Zvečana.
Kada je u pitanju realizacija dogovorenog, on kaže da se „sporazumi sklapaju ali se vrlo loše realizuju“.
„Međunarodna zajednica, sve zemlje koje su podržale Rezoluciju 1244 treba da doprinose njenoj realizaciji, umesto da rade tajno i javno protiv nje“, rekao je Čepurin i naglasio da „svako tumači na svoj način ono šta je potpisao, na primer, u Briselu“.
On je napomenuo da je, „što se tiče članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, svima poznato da Kosovo nije država, ali da se ulaže mnogo napora da se ono progura u neku međunarodnu organizaciju“.
Govoreći o pitanju Kosova i Metohije i Rezoluciji SB UN 1244, koja je, kako kaže, „temeljni dokument koji su svi prihvatili i koji je osnov za rešavanje kosovskog problema“, Čepurin je rekao da je važno da Beograd ne priznaje jednostrani akt secesije.
„Pristup Srbije, stav Srbije imaju i imaće ključni značaj. EU ima neke okvire svog delovanja utvrđene od strane Saveta bezbednosti UN, koje treba da poštuje. Ne bi trebalo da na svoju ruku predaje neke nadležnosti kosovskim vlastima. Kada nemamo drugog rešenja, nemamo saglasnosti, treba da čuvamo ono što imamo. Beograd i Priština su potpisali Briselski sporazum, gde postoji nekoliko vrlo važnih tačaka“, ocenio je Čepurin.
Jedna od tih tačaka je i formiranje Zajednice srpskih opština.
„Briselski sporazum, kojim je predviđeno osnivanje ZSO, može da doprinese rešavanju problema Kosova. Generalno, kao prvo, treba da idemo napred bez sukoba, bez krvi. I tako tražimo da rešimo te probleme na miran način. Druga stvar koja je bitna — to su prava Srba na Kosovu. I ovde vrlo važnu ulogu ima ta Zajednica srpskih opština. U Briselu je potpisan dokument, i kad govorimo da treba da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, mislimo da se moraju ispuniti već postignuti dogovori“, rekao je ruski ambasador u Beogradu.
On je istakao da Kosovo nije država, već defakto protektorat, pa se onda postavlja pitanje zašto hoće da stvori vlastitu vojsku.
„Potrebna je jasna reakcija međunarodne zajednice. Neke su stvari sasvim očigledne, a posrednik o njima treba da iznosi jasan stav. Verujemo da će Kosovo ostati deo Srbije i da će srpski narod na Kosovu i Metohiji biti potpuno zaštićen“, rekao je Čepurin.
Ocenjujući rad Euleksa na Kosovu i Metohiji, on postavlja pitanje zašto Specijalni sud za zločine koje je počinila OVK još nije proradio.
„Međunarodni predstavnici u Prištini su nam rekli da sve vodi do toga da će Sud uskoro početi sa radom. Ali koliko to uskoro? I koliko efikasno? Sve aktivnije se postavlja pitanje o transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku“, rekao je Čepurin.
On je ocenio da je „ljudima na Kosovu i Metohiji vrlo važno da imaju posao, platu za rad, da izdržavaju decu, da prežive“.
„Kada je takva ekonomska situacija i na jugu i na severu Kosova, onda naravno nema osnova za veliki optimizam. A kad govorimo da se 300-350 militanata sa Kosova sada nalazi u Siriji — šta onda očekuje ovaj region kada se taj rat završi? Zbog tih faktora ne možemo da razgovaramo mirno, racionalno i sa optimizmom. Ali ako imamo ove probleme, treba da ih nekako rešavamo“, dodao je Čepurin.
Govoreći o situaciju u svetu i borbi protiv terorizma, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin rekao je da je „sasvim očigledno da je nemoguće boriti se protiv tog zla samostalno i pojedinačno“.
„Koreni terorizma su veoma stari. On potiče još iz kolonijalnih vremena kada su se vekovima izvozila bogatstva iz nekih zemalja. Koreni terorizma su i u ’arapskom proleću‘, kada je bio uzdrman čitav Bliski istok. Sada se takozvani pokušaj demokratizacije ovih prostora od strane Zapada i NATO-a vraća kao bumerang u Evropu“, ocenio je Čepurin i dodao da se „ni Rusija ni Srbija nikada nisu bavile takvim stvarima“.
Čepurin smatra da se svi suočavamo sa pretnjom islamskog terorizma i da nema druge mogućnosti osim saradnje Istoka i Zapada u borbi protiv tog zla.
Govoreći o odnosu Srbije i Rusije Čepurin je rekao da saradnja dveju zemalja nije uperena ni protiv koga.
„Nema valjanih razloga da neko pokušava da naruši naše odnose. A i Kosovo je važan elemenat. Podržavamo stav Srbije, trudićemo se da učinimo ono što će Srbima najviše koristiti“, rekao je Čepurin.
On smatra je potrebno da u Rusiji više znaju o Srbiji i da je to „zadatak srpske države — jače pozicioniranje u svetu, uključujući i Rusiju“.
Čepurin i dodao da je prisustvo Rusije na KiM bitno, ali da je potrebno i stalno biti u kontaktu sa ljudima koji rade u međunarodnim organizacijama, kao i sa Srbima koji žive na teritoriji Kosova i Metohije.