Oni ističu i da će ona biti usmerena „ne samo protiv Rusije već i protiv drugih američkih neprijatelja“, kao što su Kina, Severna Koreja i Iran.
Ovaj potez Amerikanca eksperti smatraju provokacijom i realnom pretnjom za globalnu bezbednost.
U Kremlju se, međutim, uzdržavaju od komentara o ovim namerama Vašingtona. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je, odgovarajući na novinarsko pitanje — da li planovi Vašingtona ugrožavaju paritet u toj sferi i da li će Rusija reagovati na te planove SAD — rekao da će stručnjaci (za nuklearno oružje) ubrzo oceniti ovaj američki potez.
U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova podsećaju na reči ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je ranije rekao da Rusija neće učestvovati u novoj trci u naoružanju, ali da će Moskva učiniti sve da osigura nacionalnu bezbednost.
Američka Nacionalna uprava za atomsku bezbednost (NNSA) zvanično je odobrila proizvodnju modernizovane verzije glavnog termonuklearnog oružja strateških snaga SAD — nuklearne bombe B61, koja je razvijena još šezdesetih godina. Od tada je ona nekoliko puta modifikovana. Poslednja modifikacija je počela 2012. i trajala je četiri godine, a biće prilagođena za strateške bombardere i za taktičku avijaciju.
B61-12 zameniće nuklearne bombe 3, 4, 7. i 10. modifikacije.
Pentagon planira da prve B61-12, koje budu proizvedene 2020., postavi u američkim bazama u Evropi.
Vašington tvrdi da program modernizacije nuklearnih bombi ne preti nuklearnom paritetu. Amerikanci navode da će im to omogućiti da smanje količinu nuklearnih bombi razmeštenih u Evropi, a takođe da će time smanjiti i broj nuklearnih gravitacionih bombi u svom nuklearnom arsenalu.
Prema nezvaničnim procenama, u bazama NATO-a u Evropi ima oko 180 bombi V61. Jesenas se govorilo i o tome da SAD planiraju da razmeste 20 bombi B61-12 u Nemačkoj, u avio-bazi Bjuhel. Nove bombe bi mogle biti razmeštene i u nekim drugim evropskim zemljama.
Direktor departmana Ministarstva inostranih poslova RF za kontrolu naoružanja Mihail Uljanov navodi da je reč o razmeštanju atomskih bombi u pet zemalja — Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj.
„Koliko ja shvatam, radi se o prelasku na novu fazu priprema za proizvodnju tzv. unificirane nuklearne bojeve glave, konstruisane prvenstveno za razmeštanje na teritoriji pet evropskih zemalja, u cilju obnavljanja već postojećih američkih nuklearnih arsenala koji se tamo nalaze“, rekao je Uljanov.
On je dodao da će, prema postojećim informacijama, „određeni broj“ tih modernizovanih bombi biti uskladišten na teritoriju SAD „kao zaliha“.
Uljanov je upozorio da ćemo tek od 2020. godine, kada se novo oružje pojavi, osetiti negativne posledice ove modernizacije.
Prema njegovim rečima, u tom smislu, postoje dva aspekta — posebno vojni i vojno-politički. Kako je naveo, modernizacija bombi će dovesti do veće preciznosti i manje snage.
„Nije slučajno to što su pojedini američki stručnjaci nazvali nove bojeve glave više ’etičkim‘, jer, kako kažu, njihova primena će imati daleko manje humanitarne posledice. Ali, to ima i jedan negativan aspekt: karakteristike takvog oružja će još više povećati iskušenje da se upotrebi. To će ujedno značiti i daleko niži ’prag tolerancije‘ primene nuklearnog oružja. Ne želim da ’pumpam‘ situaciju, ali imamo razloga da verujemo, da će nove bombe za Pentagon biti ne samo sredstvo odvraćanja od napada, nego i sredstvo za borbu ’na bojnom polju‘, jer njegove karakteristike upravo to pokazuju. Nadam sa da grešim kada je ovo u pitanju“, rekao je Uljanov.
Što se tiče vojno-političkog aspekta, to je, po mišljenju diplomate, obnova američkih nuklearnih arsenala u Evropi i ona kao takva označava produžetak prakse „zajedničkih nuklearnih misija“ pri NATO-u u okviru kojih se piloti iz zemalja bez nuklearnog oružja pripremaju za upotrebu američkog nuklearnog oružja.
„Te misije su, po našem mišljenju, grubo narušavanje duha i slova Ugovora o neširenju nuklearnog oružja“, rekao je Uljanov.
On podseća da taj međunarodni ugovor zabranjuje državama koje poseduju nuklearno naoružanje isporučivanje istog, direktno ili indirektno, državama koje ne poseduju nuklearno naoružanje, a takođe, s druge strane, zabranjuje državama koje ne poseduju nuklearno naoružanje primanje istog.
„To su osnovne obaveze koje grubo ignorišu Amerikanci i te natovske zemlje u Evropi, koje učestvuju u ’zajedničkim nuklearnim misijama‘“, dodao je Uljanov.
Neki ruski analitičari upozoravaju da modernizacija taktičkog nuklearnog arsenala u Evropi znači da će atomsko oružje biti razmešteno u blizini ruskih granica i da bi ga zemlje-članice NATO-a mogle upotrebiti protiv Rusije u slučaju rata.
Ruski vojni eksperti ocenjuju da će modernizacija B61-12 podstaći trku u naoružanju, a da odgovor Moskve na to mogu biti nuklearne glave za raketne sisteme „Iskander“.
Ovaj moćni operativno-taktički raketni sistem namenjen je za uništavanje nadzemnih ciljeva daleko iza neprijateljskih linija.
„Iskander“ je izuzetno mobilan, teško uočljiv i spreman za paljbu u rekordno kratkom vremenu.
