Kako je naveo zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov, Rusija je spremna na konstruktivni dijalog sa Alijansom o pitanjima od zajedničkog interesa, bez obzira na razlike u pogledima i posledice odluka minulog samita NATO-a u Varšavi.
Goran Jevtović, pukovnik u penziji i vojni analitičar, za Sputnjik ocenjuje da je poziv Rusije iskren gest, koji je za svaku pohvalu, ali da je pitanje kako će NATO reagovati.
„Pretpostavljam da će njihov odgovor biti pozitivan i verujem da će doći do nekog susreta na višem nivou. Međutim, ne treba zaboraviti na strateški koncept NATO-a zaokružen na poslednjem samitu u Varšavi, i da je tamo Rusija jasno označena kao agresor, a Moskvi je postavljen niz uslova. U tom kontekstu, ne znam da li se može nešto specijalno očekivati u smislu poboljšanja odnosa, ali je svako dobro da se razgovara“, kaže Jevtović.
Kad je reč o smanjenju tenzija između Alijanse i Rusije, Jevtović napominje da je diplomatija NATO-a jedna stvar, a ono što rade u praksi nešto sasvim drugo.
„Ako uzmemo u obzir činjenicu da se oni intenzivnije naoružavaju, da formiraju nove, ozbiljne komande — kao što je komanda multinacionalnog korpusa u istočnoj Evropi ili multinacionalna divizija u Rumuniji, a da ne govorim o raketnim štitovima — onda je to u direktnoj koliziji sa onim što tvrde. Njihova politika, najjednostavnije rečeno, svodi se na to da koriguju stvari u hodu, i to u onoj meri u kojoj im se pruži ozbiljniji otpor — ali mislim da njihovi strateški, geopolitički ciljevi neće nestati. Oni žele da pokore čitav svet“, ocenjuje Jevtović.
I Mihail Smolin, zamenik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja misli da neće doći do nekih konkretnih promena u odnosima Rusije i NATO-a.
„To će verovatno biti samo konsultacije, koje se inače održavaju i kada NATO na sva zvona tvrdi da je obustavio kontakte s Moskvom. Postoji objektivna stvarnost u spoljnoj politici — one situacije kad su predstavnici države prinuđeni da sarađuju čak i u vrlo zategnutim odnosima. Uzmimo za primer probleme u vezi sa Sirijom ili Ukrajinom, ali i druge manje konflikte — Moskva i NATO će imati o čemu da razgovaraju“, kaže Smolin za Sputnjik.
Predsednik Centra za društvene i političke studije Georgij Fjodorov veruje da je NATO zabrinut jer se Rusija adekvatno nosi sa svim izazovima koje joj Alijansa plasira.
„Rusiji je interesantno to što NATO vodi agresivnu i ekspanzionističku politiku, i u svoju orbitu dodaje nove države. Naravno, Alijansa ne bi trebalo da podržava incijative antiruskog karaktera i da postavlja novo naoružanje na granicu s Rusijom, i treba da prekine sa hladnoratovskom retorikom“, kaže Fjodorov za Sputnjik.
Inače, na nedavno održanom samitu NATO-a u Varšavi doneta je odluka o jačanju istočnog krila zapadnog vojnog saveza, a NATO namerava da već 2017. godine u zemljama Baltika i Poljskoj razmesti četiri međunarodna bataljona.
