Trgovinsko-ekonomska i investiciona saradnja između Rusije i Slovenije traje već decenijama, još od postojanja Jugoslavije i Sovjetskog saveza. Konkretno, ovo se posebno odnosi na elektronsku (naslednica „Iskre“) i farmaceutsku industriju („Krka“). S druge strane, Rusija Sloveniju obezbeđuje energentima i sirovinama. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti investicije u turističkom i zdravstvenom sektoru.
Slovenija je jedina zemlja iz regiona koja ima investicije u Rusiji. Samo u 2015. godini Slovenci su u rusku privredu direktno investirali 165 miliona dolara, dok je Rusija u slovenačku privredu investirala 168 miliona.
Prema procenama eksperata, koji su uračunali i slovenačke investicije iz trećih zemalja, u Rusiju se „slilo“ 387 miliona evra direktnih investicija, koje su uglavnom usmerene na proizvodnju lekova, a takođe i na hemijsku industriju i građevinarstvo.
Slovenci su, recimo, još 2008. godine sklopili sa Rusijom sporazum o izgradnji kaskadne hidroelektrane na reci Argun u Čečeniji, koja je prema planu trebalo da snabdeva električnom energijom tu rusku republiku, ali i druge regione. Hidroelektrana je u međuvremenu i puštena u rad.
Odluka jedne članice EU i NATO-a da u goste pozove predsednika Rusije za mnoge je bila iznenađujuća i neobična. Međutim, u Ljubljani smatraju da je u trenutku kada je svet izložen brojnim pretnjama i opasnostima neophodno voditi dijalog sa svim najvažnijim globalnim igračima i da je veoma bitno učvrstiti poverenje.
„Razgovarao sam sa mnogim šefovima tih zemalja (EU) i objasnio sam im svoju nameru da pozovem predsednika Putina u Sloveniju. Moj glavni argument je bio da je danas, više nego ikad, važno voditi takav dijalog. I sada je to važno na nivou NATO—Rusija, EU—Rusija. Došlo je vreme kada je takav dijalog neophodno pokrenuti, i mi nemamo pravo da ne iskoristimo tu priliku“, izjavio je slovenački predsednik za ruske medije.
Prema saopštenju Kremlja, Putin će tokom posete Sloveniji razgovarati sa rukovodstvom te zemlje i učestvovaće na memorijalnoj ceremoniji povodom obeležavanja stogodišnjice izgradnje ruske kapele na prevoju Vršič.
Ruska kapelica podignuta je pre tačno sto godina, a simbol je prijateljstva dva naroda koji, kako se ocenjuje, i danas imaju izuzetno dobre odnose.
Predsednik će takođe otkriti spomenik poginulim ruskim i sovjetskim vojnicima u Ljubljani.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je istakao da će prilikom posete Sloveniji biti razgovora u uskom sastavu i u formatu delegacija.
„Podelio bih posetu na dva dela: memorijalni deo i radni deo“, izjavio je Peskov.
Analitičari bilateralnu saradnju dveju zemalja ocenjuju kao tradicionalno dobru, a uz to podsećaju i da Slovenija zauzima uzdržanu poziciju u EU kada je Rusija u pitanju. Formalno, Ljubljana se pridružila antiruskim sankcijama, ali nije imala antiruske nastupe.
S druge strane, sankcioni rat između Rusije i EU naneo je Sloveniji daleko manju štetu nego drugim zemljama, poput Nemačke, Francuske, Poljske ili baltičkih zemalja, mada je i ona pretrpela gubitke.
Primera radi, zbog ruskih kontrasankcija Slovenija je za samo godinu dana izgubila oko 10 miliona evra zbog zabrane uvoza mleka i mlečnih proizvoda u Rusiju.
Trgovinska razmena između dve zemlje prošle godine je opala za 30 odsto. To se objašnjava sankcionom politikom, a takođe i padom cena nafte i gasa i razlikom u kursu rublja.
Međutim, čak i u takvim okolnostima saradnja Rusije i Slovenije beleži pozitivnu dinamiku.
Takođe, očekuje se da će tokom Putinove posete Ljubljani biti potegnuto još jedno važno pitanje — bezbednosna situacija u regionu i svetu i borba protiv terorizma.
Prošle godine je kroz Sloveniju prošlo oko 800 hiljada izbeglica, a oko 300 ljudi je ostalo u zemlji.
Ambasador Slovenije u Moskvi Primož Šeligo izjavio je za Sputnjik da je Slovenija spremna za razvoj saradnje sa Rusijom u sferi borbe protiv terorizma, a da je „dijalog uvek potreban i da je bez njega nemoguće boriti se protiv terorizma“.
„Sada je to najvažnije pitanje. Mi vidimo užase i cinizam, koji se dešavaju u Evropi i potrebno je uložiti zajedničke napore“, rekao je Šeligo.
Takođe, jedna od važnih tema je i energetika — „Južni tok“, kojim je ispod Crnog mora ruski gas trebalo da stiže do Bugarske i preko Srbije, Mađarske i Slovenije do Italije i Austrije.
Ljubljana se i dalje nada bi taj projekat mogao ponovo da oživi. Šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec je prošlog meseca u intervjuu za Sputnjik rekao da međuvladin sporazum Slovenije i Rusije o tom gasovodu i dalje ostaje na snazi i da je u skladu sa zakonima EU.
On je naveo da je Rusija više decenija bila i ostala pouzdani isporučilac gasa u Sloveniju.
„Siguran sam da će ona to ostati i u budućnosti“, naglasio je Erjavec.
Analitičari zaključuju da zvanična Ljubljana uspešno balansira između Rusije i Zapada, poslujući i dalje podjednako dobro i sa jednima i sa drugima. Očekuje se i da bi Slovenija mogla postati jedna od onih država, zajedno sa Slovačkom, Mađarskom, Češkom, Italijom i drugim, koje bi mogle da pokrenu pitanje ublažavanja ili čak ukidanja antiruskih sankcija, koje je EU uvela Rusiji pre više od dve godine zbog situacije u Ukrajini.