„Vidi se da uče. Bez obzira na to što je značajan deo njihove doktrine baziran na staroj sovjetskoj doktrini, vrlo su fleksibilni u razmišljanju. Bar sudeći prema pisanju njihovih oficira. Oni se osvrću oko sebe i onome što zapažaju prilagođavaju svoju doktrinu, to je impresivno“, rekao je general Skaparoti.
Osim toga, komandant NATO snaga u Evropi je istakao i „očiglednu modernizaciju“ ruskih Oružanih snaga i vojnih sistema.
„Rusija se vratila“, dodao je on.
Skaparoti je naveo da su ga iznenadile i mogućnosti koje je ruska vojska demonstrirala tokom antiterorističke operacije u Siriji.
„Gađali su raketama dalekog dometa i visoke preciznosti sa podmornica, sa mora, kao i bombarderima srednjeg doleta. To su činili verovano radi treniranja, vežbanja i demonstracije. Time sam takođe impresioniran“, rekao je Skaparoti.
On je naglasio da takvog protivnika treba doživljavati vrlo ozbiljno.
Američki general Skaparoti stupio je na mesto vrhovnog komandanta NATO snaga u Evropi u maju, smenivši na toj dužnosti Filipa Bridlava. On je preuzimajući tu funkciju obećao da će „aktivno produžavati vojne akcije na obuzdavanju Rusije“, uključujući i značajno intenziviranje vojnih vežbi, koje je započeo njegov prethodnik.
U svom govoru na ceremoniji održanoj povodom njegovog imenovanja Skaparoti je rekao da bi NATO uvek trebalo sad bude spreman da se suprotstavi pretnjama iz Rusije. On je istakao da se Alijansa suočava sa „uzdizanjem Rusije“, koja ima za cilj da prikaže sebe kao svetsku silu.
U Moskvi smatraju da je novi komandant NATO snaga u Evropi prevazišao svog prethodnika Bridlava u podsticanju ratne histerije.
„Izjavivši da NATO treba da bude spreman da ’ratuje sa Rusijom već uveče‘, novi glavni komandant Alijanse je prevazišao ranijeg po podsticanju ratne histerije“, smatra šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novu rusku vojnu doktrinu krajem decembra 2014. godine, ističući da ruska vojna doktrina ostaje isključivo odbrambena uprkos, kako je naveo, pojačanoj aktivnosti NATO-a na istoku Ukrajine i u blizini granica sa Rusijom.
Obnovljena ruska doktrina ima nekoliko noviteta: jedan od ciljeva ruske vojske je zaštita nacionalnih interesa u arktičkom regionu, spominje se i „nenuklearno obuzdavanje“, a nabrojane su i sve druge opasnosti koje danas prete Rusiji, od sajber ratovanja do nasilnog rušenja političkog poretka u zemlji.
Ipak, glavna novost obnovljene vojne doktrine svakako jeste to što su Rusi prvi put imenovali svog glavnog protivnika. Prema novoj doktrini, Rusija smatra najvećom bezbednosnom pretnjom širenje i vojno jačanje NATO-a. Time je u Moskvi, smatraju vojni analitičari, konačno i jasno rečeno ko je glavni neprijatelj Rusije.
Ipak, stručnjaci ističu da je suština novog dokumenta preuzeta iz prethodne verzije vojne doktrine i da „ruska vojska ostaje odbrambeno oruđe kojem će zemlja pribeći samo kao za poslednjim sredstvom“.
Upravo u tome i jeste osnovna razlika između ruske i američke vojne doktrine. Za razliku od ruske, američka vojna doktrina ima u svojoj osnovi neizmenjen program strateškog ofanzivnog atomskog ograničavanja Rusije.
Bez obzira na to da li je agresija izvršena protiv SAD ili ne, Amerikanci mogu da koriste nuklearno oružje u prvom napadu. U obnovljenoj ruskoj doktrini takva odredba ne postoji. Rusija može upotrebiti nuklearno oružje samo ako neko protiv nje ili njenih saveznika upotrebi nuklearno oružje ili drugo oružje za masovno uništenje, kao i u slučaju agresije konvencionalnim oružjem koja „preti samoj egzistenciji“ ruske države.
Analitičari ističu da je Rusija bila primorana da unese izmene u svoju doktrinu iz 2010. godine, zbog pojačane aktivnosti NATO na teritoriji Poljske, Rumunije, Bugarske i tri baltičke države, a takođe i zbog događaja u Ukrajini.
Oni podsećaju da su izmene unete nakon samita NATO-a u Velsu, koji će ostati upamćen po najneprijateljskijem stavu prema Rusiji u poslednjoj deceniji.
Vojni eksperti ističu da je ruska vojna doktrina sačuvala u sebi konstruktivan stav ranijih vojno-strateških zadataka zemlje, uzimajući u obzir korenite promene u međunarodnoj situaciji, a da je ruska vojska i u poslednjim događajima pokazala da je sposobna da reši i najkompleksnije zadatke, što je dokazala i u slučaju antiterorističke intervencije u Siriji i u slučaju Krima, koji je u sastav Rusije vraćen taktički, munjevito i bez ijednog ispaljenog metka.
