U Istanbulu je, nedelju dana nakon neuspelog pokušaja državnog udara, održan prvi „miting jedinstva turskog naroda“. Na Trgu Taksim okupile su se desetine hiljada pristalica glavne opozicione Republikanske narodne partije, kojima su se pridružili i lideri i članovi vladajuće Partije pravde i razvoja.
Glavni cilj skupa zapravo je bila javna osuda pokušaja puča 15. jula koji je, kako je saopšteno, bio usmeren protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. „To je bio napad na našu demokratsku, sekularnu, socijalnu državu, u kojoj postoji vladavina prava“, poručio je predsednik Republikanske narodne partije Kemal Kilidždaroglu.
Novinar i diplomata Zlatko Dizdarević, dobar poznavalac prilika u Turskoj, za Sputnjik kaže da je posredi veliki geopolitički potres.
„Bez obzira na to šta se u njoj dešava, Turska je veoma bitna u geostrategiji ne samo ovog regiona nego i šire, jer je most između Evrope i Azije. Ona je imala izuzetno značajnu ulogu u NATO-u, a sada smo svedoci otklona Turske od Zapada, pa verovatno i od Severnoatlantske alijanse, i jednog pragmatičnog približavanja Rusiji. Pre svega zato što mislim da je Putin tu odigrao mudru i efikasnu igru, ali nisam siguran da će Zapad tek tako pustiti da Anakara ode i približi se Rusiji više nego što oni misle da treba“, kaže Dizdarević.
Kada je reč i „sedmodnevnom pomenu“ neuspelom vojnom puču u centru Istanbula i proklamovanom jedinstvu turskog naroda u trenutku kada traje surovi obračun vlasti sa delom tog istog naroda, Dizdarević kaže da je u igri nadmetanje u potpuno različitim interpretacijama tog događaja.
„Ni danas niko nema jasne činjenice u vezi sa tim kako je to izvedeno. Međutim, pošto je po mom dubokom uverenju kompletan međunarodni poredak potpuno urušen, u njemu ne važe neke osnovne i temeljne pretpostavke koje su važile od pojave UN, a sila je postala dominantan faktor u svetu, onda ne treba da čudi ni proslava sedam dana od puča u Istanbulu koji je prošao kako je prošao“, kategoričan je Dizdarević.
On misli da su male šanse da nakon jačanja pozicije islamista u turskom društvu, ta zemlja ipak nastavi da sledi Ataturkove principe sekularne države, uspostavljene pre skoro sto godina.
„To znači da će se, između ostalog, napuštati i koncept sekularizma, jer Erdogan očigledno nije čovek koji će jačati sekularizam. Pomalo je farsično govoriti o jedinstvu turskog naroda u ovom trenutku ako imate činjenicu da je na desetine hiljada ljudi sklonjeno, ostalo bez posla ili je uhapšeno. Turska je iznutra apsolutno podeljena zemlja, a te podele će biti još izraženije jer će takva represija izazvati kontrareakcije“, upozorava Dizdarević.
Sagovornik Sputnjika objašnjava i da se međunarodni položaj Ankare poslednjih godina znatno promenio, i napominje da se ne usuđuje da daje optimistične procene kada je u pitanju dalji razvoj situacije na Bliskom istoku.
„Turska evidentno, nakon dugog perioda uspona, poslednjih godina emituje potpuno drugu sliku. Postala je problem, okružena je svim mogućim neprijateljima, rizik je i za NATO i opasnost za ostale zemlje u svom okruženju. Nisam optimista, pogotovu što se stvar ne dešava u okviru nekog utvrđenog sistema odnosa kakav je postojao u eri Hladnog rata. Danas ne postoji čak ni taj nivo uređenosti međunarodnih odnosa, nego se stvari pozicioniraju iz dana u dan u odnosu na silu, mudrost i interese“, navodi Dizdarević.
Kako kaže, imajući sve to u vidu, ovo što se desilo u Turskoj je krajnje destabilizirajuća činjenica za jedan vrlo značajan region i predstavljaće veliki izazov u narednim mesecima, ne samo za Tursku, već i za mnogo širi krug igrača u tom regionu.
