„Glavno pitanje nije ko stoji iza puča u Turskoj ili da li je Fetulah Gulen koji živi u SAD povezan sa njim. Ono što moramo da shvatimo je zašto SAD nisu ništa učinile da spreče da se puč održi, ukoliko su bile svesne da neko u tamošnjoj vojsci planira da svrgne Erdogana? Mislim da se Amerikanci nisu mešali zato što su se nadali da će puč biti uspešan“, smatra Dotori.
Grupa vojnih oficira je 16. jula pokušala da svrgne Erdogana, ali nije uspela. Turski predsednik i njegove pristalice optužile su uticajnog islamskog sveštenika Fetulaha Gulena za organizaciju puča i pozvale SAD da izruče Erdoganovog najvećeg neprijatelja, koji od 1999. živi u Pensilvaniji.
Dotori navodi da Vašingtonova reakcija na puč služi kao dokaz da je Obamina administracija želela da prevrat uspe.
„Amerikanci se nisu čuli do trenutka dok državni sekretar Džon Keri pozvao na ’kontinuitet unutar Turske‘. Drugim rečima, oni su računali da će puč biti uspešan. Samo četiri sata kasnije Obama je podržao demokratski izabrane vlasti. Kasnije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izneo sličan stav u ime Alijanse“, ističe ovaj analitičar.
Dotori smatra da bi nedavni zaokret u turskoj spoljnoj politici mogao da posluži kao glavni razlog zašto je Vašington želeo da vidi nova lica na vlasti.
„Mislim da se ovo desilo prvenstveno zato što Amerikanci nisu bili zadovoljni popravljanjem odnosa Turske i Rusije. Za mene je to jedini događaj koji bi mogao da izazove zabrinutost u Obaminoj administraciji“, zaključio je Dotori.
Odnosi između Moskve i Ankare zamrznuti su nakon što je Turska oborila ruski avion iznad sirijskog neba 24. novembra 2015. Odnosi su nedavno obnovljeni nakon što se Erdogan izvinio za ovaj incident predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
