Posle Trampa ništa više neće biti isto! Ovako, gotovo od najave kandidature za novog predsednika Amerika od strane biznismena Donalda Trampa, odgovore svi oni koji ne vole ili barem ne simpatišu Zapad. Takođe, od pobeda na konvencijama, pa do završne konvencije republikanaca i zvanične nominacije Donalda Trampa kao njihovog kandidata, ovakvi napisi su sve češći i na samom Zapadu.
Dok ih mami, šećerom ih hrani
Naravno, i jednima i drugima svesrdno svojim bombastičnim izjavama konstantno pomaže i sam Tramp. Već smo pisali da je ovaj biznismen napravio finansijsko-izborni apsurd. Naime, iako najbogatiji od svih kandidata, dosad je u kampanji potrošio najmanje novca, jer je sveprisutan u medijima, ali ne kao reklama već kao vest.
Tramp je žestok kritičar administracije Baraka Obame, ali i administracije nekadašnje državne sekretarke SAD i danas kandidatkinje Demokrata za predsednika Amerike Hilari Klinton. Zamera im stanje u zemlji, očito prepoznajući da su ljudi u Americi nezadovoljni, frustrirani, neko bi rekao i besni. Zato oni kojima se obraća veruju da će im Tramp vrati izgubljeno ili izmešteno — što lično što državno — dostojanstvo.
Pored unutrašnje, Tramp se prečesto obrušavao i na američku, najčešće intervencionističku, spoljnu politiku. Zatim je prečesto imao politički, verski i rasno neprikladne izjave.
Međutim, najviše komentara, čini se, izazvala je njegova kritika NATO-a. Oni koji, rekosmo, ne vole ili barem ne simpatišu Zapad, brže-bolje su se poradovali i postavili ražanj iako je zec još u šumi, a na Zapadu su počeli da Trampove izjave koriste kako bi ojačali Alijansu.
Administracija Donalda Trampa će najverovatnije, piše „Nešenel interest“, zatražiti kardinalne izmene u Alijansi, što bi moglo da znači i kraj tog bloka kakvog ga znamo. Ovaj američki list polazi od Trampove najave da je NATO neophodno izmeniti.
Može li čovek protiv sistema
No, hajde da Tramp prvo pobedi na američkim izborima za četiri meseca.
Taj posao nije nimalo lak, iako nikako ne bi trebalo potcenjivati ovog biznismena i borca. Uostalom, on je dovde — do zvanične nominacije — između ostalog i stigao jer su ga mnogi potcenili. Ali, pobeda u Americi nije isto što i nominacija partije.
Kad pobedi, ako pobedi, tek tad možemo videti šta će stvarno Tramp uraditi. Ozbiljni ljudi koji svetsku politiku prate van srpskih pijaca i kafana, znaju da je Amerika tako postavljena da predsednik može da promeni neke stvari, ali da suština doktrine ostaje ista. Svakako, predsednik ne formuliše tu doktrinu, jer je ona formulisana mnogo pre njega.
Zar postoje ljudi koji stvarno misle da će američka vojna industrija — kako reče jedan nedavni sagovornik Sputnjika — najveći tamošnji poslodavac, skrštenih ruku dozvoliti rasformiranje NATO-a? Zar stvarno neko veruje da će Tramp baš sve što kaže u kampanji uraditi i kad sedne u Belu kuću?
Na nedavnoj konvenciji republikanaca Tramp je već ublažio stav prema muslimanima, ali i prema konkurentkinji iz tabora demokrata, pa je, dok su mu dovikivali: „Zatvori je, zatvori je!“, poručio da je dovoljno da je samo porazi u novembru.
Isticanje kako samo Amerika ne može finansirati NATO i zahtev istočnoevropskim državama da moraju uzeti više učešća, nije Trampova već politika koja se u Americi mogla čuti i ranije i na delu videti prema nekim potezima sadašnje administracije u Vašingtonu, ali i onih ranijih administracija.
To nije borba protiv NATO-a, već želja za što manjim troškovima i što većom dobiti. Čist biznis plan. A Donald Tramp bar sa time dobro barata.
Zato, da ipak sačekamo ishod izbora u Americi. A ako i pobedi Tramp, da ne čekamo velike promene.
