Mlada vajarka već ima 12 urađenih skulptura i planira da završi još šest-sedam. Za Sputnjik kaže da je skulpture počela da radi pre nešto više od godinu dana, nevezano za ovu priču, jer je htela da napravi svoju samostalnu izložbu.
„Kada su neki ljudi videli ove skulpture oduševili su se i rekli da bi mogli da uradimo nešto više na temu Holokausta. Tako je na kraju i ispalo“, kaže Tripkovićeva.
Govoreći o već urađenim radovima napominje da je reč o uglavnom o torzoima i portretima koji predstavljaju žrtve, logoraše, njihovu patnju i bol.
Na pitanje kako je došla na ideju da se bavi tom tematikom pre nego što je postojala bilo kakva pomisao da će izložba o stradanju uglavnom Srba, Jevreja i Roma u ustaškom logoru smrti u Jasenovcu biti organizovana, Tripkovićeva kaže da ona generalno voli da vaja ljudska tela, pogotovo torzoe.
Ideja nastala od loše odlivenog torzoa
„Bilo mi je u planu da napravim svoju samostalnu izložbu na temu torzoa. Jedan od tih torzoa, međutim, nije bio najbolje odliven. Meni se to jako svidelo i onda sam krenula da topim ostale odlivene skulpture i eto… jednostavno je proisteklo to nešto. Kasnije kada je uopšte došlo do priče na temu Holokausta još više sam počela da razmišljam o tome, da čitam mnogo više i to sada kako izgleda proisteklo je iz te neke najobičnije stvari“, objašnjava mlada skulptorka.
Napominje da joj je u planu da do novembra izvaja i odlije još šest-sedam komada. Do sada urađene skulpture, njih 12, uglavnom govore svaka za sebe, mada ima i onih koje zajedno predstavljaju kompoziciju. Među njima su dva portreta u prirodnoj veličini, a dimenzije skulptura su, manje-više oko 70 santimetara, napominje ona.
Na pitanje u kolikom prostoru će biti izložene, pogotovo što će postavka obuhvatiti i radove njenog kolege Ljubiše Mančića, ali i fotografije, razne podatke i dokumentarne filmove, Katarina kaže da to još ne zna.
Lituči zadužen za izložbeni prostor
„Profesor Beri Lituči je zadužen za traženje prostora tako da šta on bude mogao da obezbedi takav će prostor i biti. Mi želimo da to bude pod okriljem UN, a da li ćemo i uspeti zaista ne znam“, kaže Tripkovićeva.
Kako je došla u kontakt sa ljudima koji planiraju izložbu, gde su videli njene skulpture, da li je neka od do sada završenih do sada bila izložena, pitali smo mladu vajarku.
Tripkovićeva kaže da su urađene skulpture bile izložene manje-više po nekim izložbama i ljudi ih jesu primetili.
„Međutim, ja sam svakako htela da Muzeju Holokausta u Tel Avivu ponudim dva portreta. To mi je bila ideja. Ambasadorka Ljiljana Nikšić sa kojom dosta sarađujem, rekla je da poznaje profesora Gideona Grajfa, glavnog istoričara na Institutu za Holokaust ’Šem Olam‘ u Tel Avivu. Želela sam da stupim u kontakt sa njim da mu predložim da skulpture odu u muzej. Ona (Nikšićeva) je htela da vidi šta ja imam urađeno i tako je krenulo. Upoznala sam profesora Gideona Grajfa koji je bio zadovoljan skulpturama“, objasnila je Tripkovićeva.
Ona napominje da je planirano da izložba ne bude samo u Njujorku, već da putuje kako bi je videla što šira publika.
Posebno napominje da su organizatori njujorške izložbe Institut za istraživanje zločina u Jasenovcu koji je u Njujorku osnovao Lituči, kao i Institut „Šem Olam“ u Tel Avivu, kao i Odeljenje za istoriju Instituta u Andrićgradu.
U okviru nedavno održanog Prvog sajma knjiga u Andrićgradu u Andrićevom institutu je održana tribina pod nazivom „Kultura sećanja“ na kojoj su učestvovali i istoričari Gideon Grajf, Beri Lituči i norveški istoričar Knut Fluvik Toresen. Tada je i nastala ideja o organizovanju izložbe u Njujorku koju bi trebalo da otvori osnivač Andrićgrada i reditelj Emir Kusturica.
Vajarka Katarina Tripković je domaćoj publici poznata, pre svega, po spomeniku Milici Rakić, devojčici stradaloj u NATO bombardovanju SR Jugoslavije, posvećenom svoj stradaloj deci. Pored tog spomenika u Tašmajdanskom parku, Katarina je, između ostalog, autorka više pehara koji krase vitrine evropskih i svetskih šampiona u vaterpolu i rukometu, kao i pehara pobednika ovogodišnje košarkaške ABA lige.
