Karadžić je bio „izložen političkom suđenju napravljenom da bi se potvrdila demonizacija njega i srpskog naroda u Bosni“, naveo je u saopštenju advokat Piter Robinson, prenela je agencija AFP.
Mehanizam za međunarodni krivični tribunal u Hagu odobrio je 15. juna Karadžiću dodatnih 30 dana za podnošenje žalbe na presudu.
Tako je kao krajnji rok za podnošenje žalbe određen 22. jul, umesto 22. juna, koji je Mehanizam prvobitno odredio kao datum.
Time je delimično odobren zahtev koji je Karadžićev pravni tim podneo 20. maja sudskom Mehanizmu, a u kojem je zatraženo dodatnih 90 dana za podnošenje žalbe na presudu.
U podnesku dostavljenom Mehanizmu 20. maja, koji je potpisao član pravnog tima Karadžićevih savetnika Piter Robinson, navedeno je da je zbog „neadekvatnih resursa koji su na raspolaganju timu odbrane nemoguće podneti smislenu žalbu do 22. juna“.
Haški tribunal je 24. marta osudio Karadžića (70) na 40 godina zatvora, pošto ga je Sudsko veće proglasilo krivim za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, zločine u Sarajevu, uzimanje talaca i brojne ratne zločine u sedam bosanskih opština.
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron imenovao je u aprilu sudije Žalbenog veća u slučaju Karadžić.
Žalbenim većem predsedavaće sudija Teodor Meron, a pored njega imenovane su i sudije Vilijem Husein Sekule, Vag Prise Jensen, Žoze Rikardo de Prada Solesa i Grasijela Suzana Gati Santana.
