Najveći problem je što su učesnici te akcije, pored zahteva da se oslobodi opozicionar Žirajr Sefilijan, preko društvenih mreža pozivali građane da izađu na ulice i organizuju proteste protiv aktuelnog političkog sistema i time pokušali da iniciraju širi sukob, smatra Artur Atajev sa ruskog Instituta za strateška istraživanja.
„Ta grupa nastoji da brani svoje stavove čak i oružjem, što je svojevrsna poruka jermenskom predsedniku da je vreme za preokret i za preduzimanje ozbiljnijih mera“, ističe on.
Istovremeno, politikolog Vladimir Novikov za Sputnjik kaže da situacija sve više liči na ono što se zove „kriza vlasti“, kao i da bi trebalo imati u vidu da Jermenija i dalje živi u uslovima nerešenog konflikta sa Azerbejdžanom.
„U Jermeniji, kao i u svakoj zemlji koja ima nerešene konflikte, važnu ulogu igraju grupe ratnih veterana i političke stranke sa vojnim ograncima. Sa pravne tačke gledišta, ljudi koji su zauzeli zgradu jesu zločinci, ili se za sada vode kao osumnjičeni za zločine. Ali, sa političke tačke gledišta situacija nije tako jednostavna“, kaže on.
Novikov takođe kaže da Sefilijan uživa poštovanje značajnog dela jermenskog društva, baš kao i pripadnici oružane grupe koji su zauzeli zgradu policije, budući da su to isti ljudi koji su ratovali u Nagorno-Karabahu od 1988. do 1994. godine.
„Ako predsednik Serž Sargsjan i njegova administracija popuste, društvo će to shvatiti kao slabost vlasti. Istovremeno, ako jermenski zvaničnici preduzmu radikalne mere, to će izazvati veoma negativnu reakciju u jermenskom društvu“, ističe on.
U međuvremenu se oglasila i Moskva koja je izrazila zabrinutost zbog turbulencija duž ruskih granica nakon neuspelog puča u Turskoj. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija preduzima sve odgovarajuće bezbednosne mere iako Moskva nastoji da sve njene komšije budu prosperitetne, stabilne i predvidive države.
Podsećamo, svega nekoliko dana nakon neuspešnog vojnog puča u Turskoj, napetost se proširila i na susednu Jermeniju, gde je oružana grupa upala u policijsku stanicu na periferiji Jerevana, uzela nekolicinu policajaca kao taoce i zatražila oslobođenje Žirajra Sefilijana. Tom prilikom jedan policajac je poginuo, a najmanje petoro osoba je ranjeno.
Sefilijan, čije oslobođenje otmičari zahtevaju, opozicioni je političar i osnivač Novog jermenskog fronta narodnog spasenja i učestvovao je u sukobima u Nagorno-Karabahu od 1988. do 1994. godine. On je uhapšen zbog toga što je nelegalno nabavljao i posedovao oružje.
Talačka kriza u Jerevanu traje od 17. jula, a u međuvremenu je na ulice izašla i grupa od oko 200 demonstranata i to nakon odluke policije da ispred zgrade dovede dodatne snage kako bi izvela specijalnu operaciju protiv naoružane grupe.
U međuvremenu došlo je i do sukoba između demonstranata i pripadnika policije, a tom prilikom preko 50 ljudi je povređeno. Demonstranti su bacali kamenice, dok je policija uzvratila pucnjima upozorenja i bacanjem šok bombi. Kordon je zatim odgurao masu na udaljenost od oko 80 metara od zgrade policije.
Ubrzo zatim policija je sprovela akciju i uhapsila jedan broj demonstranata, dok su se ostali razbežali.
