Drevne stene pružaju odgovor o prošlosti i budućnosti Zemlje

„Masovno izumiranje već je započelo“, rekla je za Sputnjik profesorka geonauke na Univerzitetu u Edinburgu Rejčel Vud.

„Broj vrsta koje izumiru povećava se alarmantnom brzinom“, izjavila je profesorka Vud.

„To je zbog čitavog niza sigurnosnih i sinergetskih efekata. Podiže se temperatura mora i u toku je globalno zagrevanje, more biva kiselije, a sledeći udar je opadanje nivoa kiseonika.“

Vud smatra da uvid u prošlost nudi prilično sumornu prognozu budućnosti koja čeka planetu Zemlju.  

„Ovi efekti, kao i prekomerni ribolov i turizam znače da je njihov zbir veći od njegovih delova… Masovno izumiranje pre 252 miliona godina je prilično dobar pokazatelj šta bi moglo danas da se desi u smislu stvaranja nečeg prilično katastrofalnog“.

Izumiranje na prelazu iz perme u trijas izbrisala je više od 90 odsto morskog života, a u Zemljinim okeanima drastično je smanjena količina kiseonika (anoksija). Tim naučnika koje predvodi Univerzitet u Edinburgu analizirao je stene otkrivene u Omanu koje su formirane u drevnom okeanu u periodu izumiranja.

Podaci koji su izvučeni sa šest lokacija plitke vode i dubokih okeana otkrivaju da čak i kada u vodi nije bilo kiseonika ona je bila bogata gvožđem, što ukazuje da je nedostatak kiseonika zajedno sa visokim nivoom gvožđa usporio oporavak morskog života nakon masovnog izumiranja.

​„Ispitivanja su pokazala da kada je kiseonik bio prisutan, morski život je bio intenziviran, ali je isisan anoksičnom vodom, zbog čega je to toliko dugo trajalo“, naglasila je profesorka Vud.

Međutim, istraživači i dalje ne daju odgovor o tačnom uzroku ovako dugog perioda oporavka, ali pretpostavljaju da bi nizak nivo kiseonika u vodi mogao da bude uzrokovan neapsorbovanom vodom sa stena erodiranih zbog visokih globalnih temperatura.  

Osim predviđanja prilično sumorne budućnosti planete, profesorka Vud misli da ljudi treba da se „bezbedno i brzo prebace sa ugljovodonične na održivu ekonomiju“.

„Mislim da bi trebalo više da investiramo u obnovljive tehnologije nove generacije da bismo se prebacili sa gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na održivije metode. Smatram da je to jedini način da krenemo napred“, zaključila je profesorka Vud.

Istraživanje je objavljeno u časopisu „Najčer komjunikejšens“.