Kada se rodio Klaudio Viejra di Olivejra, lekari su rekli roditeljima da njihov sin neće dugo živeti. Život je ipak hteo drugačije.
Klaudio je ispričao za Sputnjik da je svesno počeo da se bori protiv svog problema kada mu je bilo sedam godina, odnosno kada je prestao da puzi i počeo da hoda na kolenima. Zatim je zamolio majku da ga nauči da čita i piše.
„Postepeno sam naučio da održavam ravnotežu i od kako sam počeo da se krećem na kolenima, pobede su se nizale u mom životu. Počeo sam da idem u školu, molio sam mamu da me vodi. U početku sam nešto nečitko pisao dok nisam naučio da držim olovku ustima. Prava pobeda je bila to kada sam naučio da pišem“, kaže Klaudio.
Bez obzira na ograničenja, Klaudio je nastavio da se školuje, ostavljajući svoje prijatelja „bez teksta“. Pošto je završio srednju školu, upisao je fakultet i zbog toga se preselio 258 km daleko od kuće.
„Sreo sam mnogo dobrih ljudi. Završio sam finansije i knjigovodstvo, uz informatiku i strane jezike. Sada radim kao sekretar Sindikata“, kaže on.
Bez obzira na sve probleme koji su izazvani bolešću, Klaudo kaže da su se porodica i prijatelji uvek prema njemu odnosili kao prema normalnom čoveku i da mu je ta podrška mnogo pomogla.
„Ako u porodici nema podrške, onda nema napretka. Ona je jedan od glavnih oslonaca u našim životima. Sve teškoće čovek može da prevaziđe samo uz pravu podršku porodice“, smatra Klaudio.
Jednog dana je Klaudio dobio pismo od izdavačke kuće „Bela“, u kojem mu je bilo predloženo da napiše autobiografiju. On je predlog prihvatio sa velikim zadovoljstvom.
„Ta priča može da pomogne mnogim ljudima da prevaziđu sami sebe. Čuo sam da su mnogi ljudi posle čitanja moje knjige, promenili svoj život. Moja životna priča je pomogla onima koji su prethodno imali problem sa depresijom“, dodaje.
Klaudio je za Sputnjik rekao i da su ga prošle godine pozvali naučnici iz vrhunskih medicinskih centara SAD i Velike Britanije. Oni su ga pregledali i predložili čitav niz vrlo ozbiljnih operacija, kako bi mu ispravili položaj glave i kičme. Klaudio je ipak ovaj predlog odbio.
„Ne želim takvu operaciju i ne želim išta da promenim. Imam već 40 godina, rodio sam se sa ovim problemom i znači da mi je to bilo suđeno. Ne bi trebalo menjati odluke prirode, može biti lošije. Nauka greši i ja joj ne verujem mnogo. Srećan sam i ispunjen. Šta bih još mogao poželeti“, pita se Klaudio.
